(ФОТО) ЦАР ЈУСТИНИЈАН I ДРЖАО ЈЕ СВЕ ОД СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ ДО СОЛУНА Овековечио је место рођења као ЦАРИЧИН ГРАД- Дневник вам доноси ЛЕГЕНДЕ и ЧИЊЕНИЦЕ о овом месту, старом 1.500 ГОДИНА, код Лебана

Рођен у Србији, у неким изворима се наводи и сам Царичин град, доласком на власт тражи да се за пет година сагради град. Цар Јустинијан успео је да од југа Србије тада направи метрополу, са градом који је бројао 5.000 становника који су имали сав комодитет ушушкани између неколико бања- Куршумлијска, Пролом, Сијаринска- и на Радан планини.

Прва истраживања су  започета пред Први балкански рат, 1912. године, када су откривени први мозаици и чињенице. Међутим, ратови прекидају сва даља археолошка ископавања. Са већим радовима кренуло се пред још један рат, 1936. и бивају прекинута 1940. када је свет већ загазио у сукоб. Настављају се током 1970-их година, а и током деведесетих, док постоје идеје да овај локалитет конкурише и постане део баштине УНЕСКО-а.

Доласком у Царичин град, у визиторском центру „Теодора“, свечано отвореном 2024. године, сачекаће вас кустос и изложба која приказује локалитет Царичиног краја који се налази само неколико метара од комлекса и који ће вас увести у рановизантијски град стар 1.500 година.

Пронађени скелети камила

Царичин град био је цивилни, црквени, административни и војни центар. Ван града постојале су велике терме- једна страна имала је каде са топлом, док су преко пута њих биле каде са хладном водом, просторије за пресвлачење, али и сауну на спрату. У то време, куга је многе градова десетковала, те је свако ко је требало да уђе у град морао да прође кроз терме ради дезинфекције.

У горњем граду постојала је и кућа војног команданта града, која је била читав комплекс, а крај ње је била и градска вила, у којој је био богатији слој друштва. Ту су и три цркве, а као најлепша издваја се базилика са криптом. На главној улици дигнуте су чак две статуе цара Јустинијана, у бронзи и злату. Током археолошких ископавања пронађени су горњи делови статуа, који се данас чувају у Народном музеју у Лесковцу. 

Царичин град у то доба имао је оно што многа мања места данас немају- трговине, занатске радње, радионице, које су се налазиле у приземљима објеката, док су на спрату биле просторије за становање или преноћиште. Током истраживања, археолози су пронашли 10-ак скелета једногрбих и двогрбих камила, што говори да је ово био значајан трговачки центар у који су долазили трговци из далеке Мале Азије и Африке. 

Друга највећа црква у време царства налазила се у Царичином граду

Срце града чинио је Акропољ, који је имао посебну заштиту, јер је био центар архиепископије. Највећа црква у граду Јустинијана Прима налазила се управо на овом месту, која је била друга највећа у то време у царству, док је прва била Света Софија. У визиторском центру „Теодора“  можете погледати њен приказ.  

Као и сваки црквени центар, имао је крстионицу. Подни мозаици су конзервирани и нису видљиви, али је очуван базен који је био у облику крста и у њему су се вршили обреди крштења.

Једна од многих легенди која се везује за Царичин град јесте и она да је базен направљен у стени имао исцелитељску воду са моћима да мештане разреши многих болести. Када је извор пресушио, базен се пунио кишницом из олука. Откривен је 1937. године, а након тога је почео да се пуни кишницом и до данас није пресушио! Пре десетак година, један од чувара Царичиног града пустио је златне рибице у воду којих данас има на стотине и које су једна од атракција.

Град је имао систем канализације и подног грејања водом или топлим ваздухом. Имао је и фонтане, поплочане улице, којима се и даље хода. Занимљиви су примери цигле и опеке, које су се правиле у граду, где су након проналазака археолога на њима пронашли представу породице- мајке, оца и детета- која се може видети у визиторском центру.

Град потрајао само 80 година, разорио га пожар

Град је надживео свог задужбинара, али није дуго потрајао- читавих осам деценија. Страдало је под налетима Авара и Словена. Након опсаде, Словени су уништили аквадукт и град је страдао у пожару. Након тога није успео да се опорави, иако су се људи враћали у њега, а последице пожара могу да се виде и даље, на неким местима. Наследник Јустинијана, његов сестрић, није био снажан владар. Абдицирао је због душевне болести, према неким изворима. 

Легенда о свињару и принцези

Још једна легенда везује се за ове просторе, а која ће вам помоћи да схватите имена села кроз која пролазите када долазите до Царичиног града. Легенда о свињару и принцези има велико значење за све мештане који се њоме диче. Моћан цар саградио је град, а у њему купатила, чесме, фонтане, али није успео да доведе воду. Објавио је да ко доведе воду добија принцезу за жену. 

Јавио се свињар из оближњег места, који је знао за све изворе и који је у царевој намери успео. Принцеза се заљубила у свињара, а наког неког времена није му стигла награда, већ је принцеза чула да је њен отац одлучио да убије младића.

Предлаже му да ноћу беже из града, што он прихвата. Међутим, за њима креће потера царске војске. На основу дешавања која су се догодила у сваком месту она добијају и имена. 

У месту где им је отпао тулац (део који се ставља на осовину точка) добија име Штулац, тамо где их је напао рој пчела, а они успевају да се одбране, добија име Прекопчелица, у месту где је било много камења коњи су почели да „гегају“ и то место добија име Гегља, а у месту где коњи почињу да криве добија име Кривача. Када су се спустили у место где им испада сав хлеб, а мештани нису смели да им га дају бојећи се цара, добија место Лебане, а место у којем су коњи угинули добија име Коњино. У наредном месту где су свињару одрубили главу следи име Ждегово, по старословенском „жде го ва“, што значи „оде глава“. Место одакле је свињар био добија име Свињарице.