ГОЈАЗНОСТ У СРБИЈИ У ПОРАСТУ, ЈЕДНА СТВАР ПАЛИ АЛАРМ! Ево коју групу посебно напада, а некада уопште није било тако!
На основу статистиких података Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" свака пета особа у Србији је гојазна, док је свака трећа на прагу да оболи од гојазности.
Посебно забрињава чињеница да се код све већег броја адолесцената бележи значајан тренд пораста гојазности. Осим превеликог уноса калорија у настанку гојазности значајну улогу имају недовољна физичка активност и седентарни начин живота.
Гојазност - здравствени ризици
Осим прекомерног уноса калорија, на гојазност утичу и недовољна физичка активност, као и дуготрајно седење уз екране. Овај проблем није само естетски – гојазност повећава ризик од озбиљних здравствених стања, укључујући:
• дијабетес типа 2,
• мождани удар,
• кардиоваскуларне болести (повишен крвни притисак, инфаркт, срчана слабост),
• поремећаје пробавног система (масна јетра, камен у жучној кеси),
• проблематику костију и зглобова (артроза, отежана покретљивост).
"Нове студије показују да гојазност може допринети развоју малигних болести, јер хронична упала у телу повећава ризик од карцинома", објашњава др Живојиновић за стетоскоп.инфо.
Како спречити настанак гојазности?
"Најважнији начин превенције гојазности јесте усвајање здравих навика", истиче др Живојиновић.
Усвајање здравих навика подразумева активности на више поља.
Правилна исхрана
Избегавати прерађену и брзу храну богату шећерима и мастима (пецива, грицкалице, газирани напици).
Јести редовне оброке у умереним количинама, без прескакања доручка и касних вечера.
Имати здраве ужине, базиране на воћу и поврћу.
Избегавати конзумацију хране док гледамо ТВ, радимо на рачунару или користимо телефон.
Физичка активност
Кретати се најмање 30 до 60 минута дневно – шетња, трчање, пливање, вожња бицикла или лагане вежбе.
Пешачити уместо да користимо аутомобил, користити степенице уместо лифта.
Хидратација
Пити довољно воде и избегавати слатке напитке и алкохол.