ИЗА БРОЈЕВА СУ ЉУДИ: 123 пунолетних и 56 деце нестало током 2024. године СРБИЈА БЕЗ ЈАВНОГ РЕГИСТРА НЕСТАЛИХ ОСОБА Могућности за спасавање сведене на минимум
На крају 2024. године у Србији се 123 пунолетних и 56 малолетних особа водило као нестало, подаци су Министарства унутрашњих послова, а које је прибавио Центар за несталу и злостављану децу.
Указујући на алармантне бројке, Центар у фокус ставља још једну чињеницу, а то је да у нашој држави још увек не постоји јавни регистар несталих, који је кључни механизам у потрази за рањивим грађанима, али и усклађивању са европским стандардима.
– Увођење јавног регистра несталих је важно пре свега због самих тих људи који не смеју да буду невидљиви – објашњава социјални радник и координатор регистра несталих у Центру Владимир Пауновић.
– Када бисмо имали јавни регистар, он би омогућио да, у тренутку нестанка, свако од нас има прилику да види ко је тај који је нестао и да тако учествује у потрази. Треба имати свест о томе да можемо проћи поред неког ко се води као нестао, а да је сигурно постојала прилика да буде спасен. Сви ми имамо одговорност према њима.
Незванични регистар који има Центар за несталу и злостављану децу од 2017. године пак функционише по принципу жеље чланова породице несталог да га и њима пријаве, како би се вест проширила друштвеним мрежама и допрла до што већег броја људи.
– Ми се већ осам година трудимо да у комуникацији са највишим државним званичницима померимо тему с мртве тачке, и делује као да јесу расположени да разговарају о томе, али се још увек ништа конкретно није десило. Верујем да најпре треба променити одређени сет закона, нарочито оних који се односе на заштиту података о личности. Ми настављамо нашу кампању и не одустајемо све док Србија не буде у клубу држава које имају јавне регистре несталих људи – додаје Пауновућ, истичући да такав регистар има чак и Република Српска.
Досадашња искуства Центра за несталу и злостављану децу указују на то да често нестају људи који имају неко обољење, попут Алцхајмера или деменције, односно да изађу са психијатријских одељења, домова за старе, болница, након чега постају потпуно невидљиви. Међутим, када је реч о малолетницима, међу њима има деце и младих који беже из установа социјалне заштите, хранитељских породица или напуштају матичну услед свађе или из бунта.
– У 99,99 одсто случајева та деца буду пронађена у року од 48 сати. Треба нагласити да се систем „Пронађи ме” активира уколико постоји оправдана бојазан да је дете отето и да су по среди сумњиве околности. Уколико би се систем нон-стоп активирао, људи би почели да га игноришу и он не би имао ефекта – каже наш саговорник и подсећа да је захваљујући „Пронађи ме” нестали једанаестогодишњи дечак примећен и након неколико сати потраге враћен породици.
Дневни боравак за децу са проблематичним понашањем
Центар за несталу и злостављану децу већ годину дана налази се на новој новосадској адреси у Цетињској 35. Тај објекат служи као седиште организације, али ће постати и дневни боравак за децу са проблематичним понашањем. У току је добијање лиценце за рад, чиме би постали први пружаоци овакве услуге у нашој земљи. Према речима социјалног радника Владмира Пауновића, искуства из других држава указују на позитивне резултате рада са таквим малолетницима. Пређашњи простор у Драге Спасић 6 користи се за програм Нет патроле.
„Пронађи ме” у Србији функционише од 25. октобра 2023. године, а до сада је био активиран три пута – двапут у 2024. и једном у текућој години.
– Сматрам да је наш регистар утицао на велики број људи да буду свеснији овог проблема, јер ми са њима комуницирамо преко друштвених мрежа и добијамо повратне информације. Занимљиво је и да је, поред свих подела у нашем друштву, ово једно од ретких питања где су све стране сложне да је јавни регистар неопходан, јер представља пут ка безбедности свих грађана – закључује Владимир Пауновић.
Осим непрестане борбе да се јавни регистар несталих уведе у нашој земљи, из Центра указују на још једну неопходност, а то је системска подршка породицама чији се чланови воде као нестали.