АМБАСАДОР ЕУ ФОН БЕКЕРАТ ОБЈАСНИО Одлука Савета ЕУ не значи заустављање транзита руског гаса ЕВО ШТА ЧЕКА СРБИЈУ

"Управо супротно, Европска унија подржава Србију и друге балканске земље да имају разноврснији извор енергената, да се боље укључе у европску енергетску мрежу и то је битно јер се очекује од свих земаља кандидата да се ускладе са европским општим правцем и да полако напусте непоуздани извор енергената попут Русије", рекао је Бекерат на састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање Европска унија - Србија (ПОСП) у Скупштини Србије.

Он је навео да је ЕУ показала да је поуздани саветник и да Србија може да рачунате на Унију, а да се од Србије очекује да убрза свој европски пут.

Како је навео, то у пракси значи да треба да се види опипљив напредак у кључним реформама које се тичу владавине права, изборног оквира и слободе медија.

Шеф делегације ЕУ је казао да је Србија доживела европску солидарност у протеклих неколико година, у време поплава 2014. током пандемије 2019. и током енергетске кризе 2022.

"Тако и овога пута желимо да помогнемо и подржимо Србију и због тога смо направили радну групу између служби комисије и Србије да бисмо се позабавили критичном ситуацијом у домену енергије и да помогнемо и подржимо Србију да диверсификује своје снабдевање енергијом, енергентима", рекао је он.

Увоз руског гаса у Европску унију биће забрањен од 1. јануара 2026. године, али ће краткорочни уговори потписани пре 17. јуна 2025. моћи да трају до 17. јуна 2026. Дугорочни уговори о снабдевању гасом из Русије моћи ће да важе до 1. јануара 2028.

“Будућност СРБ лежи у ЕУ“

Амбасадор фон Бекерат је изјавио да чврсто верује да будућност Србије лежи у ЕУ и навео да ће неуморно радити да подржи Србију да спроведе све потребне реформе да би се то догодило,  истичући напредак када је реч о бирачком списку и Савету РЕМ-а.

Бекерат је, на састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање Европска унија - Србија (ПОСП), у Скупштини Србије, рекао да се очекује да Србија убрза свој европски пут, додајући да то у пракси значи да треба да се види опипљив напредак у кључним реформама које се тичу владавине права, изборног оквира и слободе медија.

"Откад сам овде на дужности, стално наглашавам европску подршку и речима и много важније, делима овом процесу за Србију, да би прошла кроз процес преображаја европских интеграција и да би могла најбоље да искористи овај до сада невиђени замах проширења Уније који се дешава", навео је Бекерат.

Он је указао на напредак када је реч о бирачком списку и Савету РЕМ-а.

"Поздрављамо недавно оснивање заједничког монетарног комитета за План раста у који су укључени представници цивилног друштва. То је један од првих корака да се укључи цело друштво и цео политички спектар. Ови споразуми сада треба у пуној мери да се спроведу", рекао је Бекерат.

Он је оценио да је приметна "поларизација српског друштва" и додао да су "поштовање кључних темељних вредности права, права на мирно окупљање, слободе медија и академске слободе кључни елементи на српском путу европске интеграције".

Према речима Бекерата, важно је да се створе услови за обновљени дијалог између свих заинтересованих на политичком спектру и у целом друштву.

"Европска унија очекује да се приоритетно испитају све тврдње о прекомерној употреби полицијске силе. Такође осуђујемо изражавање мржње и вандализма на протестима и позивамо све да спусте тензије", истакао је Бекерет.

Он је апеловао на све да годишњица пада надстрешнице у Новом Саду буде обележена на миран и достојанствен начин.

Амбасадор ЕУ је такође навео да напредак на европском путу захтева нормализацију односа са Приштином, укључујући и примену Охридског споразума.

Бекерат је оценио да Срби на КиМ треба да се врате у приштинске институције и поздравио мирне локалне изборе на КиМ, уз високу излазност Срба.

Министар за европске интеграције Немања Старовић рекао је на састанку да се очекује да овогодишњи извештај Европске комисије о напретку Србије у процесу европских интеграција, који ће, како је навео, бити објављен почетком новембра, буде добар показатељ за наставак рада на реформама у циљу стицања чланства у ЕУ.

"У извештају ће бити истакнуте важне препоруке на чијем испуњавању ће наша држава наставити да ради у циљу отварања преосталих преговарачких кластера. Наравно, свесни смо да ће темпо реформи у великој мери зависити од напретка управо у областима владавине права, али и од процеса нормализације односа са Приштином", рекао је Старовић.

Истакао је да је Србија уложила значајан напор у испуњавању свих предуслова за отварање кластера 3, након тога и кластера 2 и кластера 5, као и у погледу испуњавања прелазних мерила у поглављима 23 и 24.

Додао је да је, узимајући у обзир све информације које су предате Европској комисији у оквиру припреме годишњег извештаја о напретку, целисходно да извештај реално прикаже остварене резултате у протеклој години у свим наведеним областима.

Он је нагласио да Србија очекује да се препознају напори усмерени на отварање кластера број 2 и кластера број 5 и навео да је Србија потпуно свесна важности поглавља 23 и 24 за даљи ток преговора о чланству у ЕУ.

"У том правцу је израдила извештаје о самопроцени испуњености прелазних мерила у овим поглављима и у сарадњи са Европском комисијом је договорено да се настави са радом на испуњавању прелазних мерила, односно усклађивању и испуњавању кључних препорука", истакао је Старовић.

Перниле Далер Кардел, амбасадорка Данске, која председава Саветом ЕУ, рекла да проширење сада има нови замах и нагласила да је Западни Балкан неопходан да бисмо имали Европу у целини.

Додала је да је за Србију природно место у Европској унији и апеловала на Србију да удвостручи напоре на имплементацији како би могли да деле заједничке вредности.

"Ми поздрављамо општи напредак који је Србија остварила у преговорима и са нестрпљењем очекујемо да видимо и више", рекла је амбасадорка Данске.

Изразила је забринутост због, како је рекла, подела у српском друштву и указала да је, колико год је то тешко, дијалог једини пут напред.