Измене закона изазивају страх ДРЖАВА ВАМ МОЖЕ ОДУЗЕТИ СТАН ЗБОГ ТУЂЕГ ДУГА Ни плаћен, ни оверен уговор вас не спасава

Здружена акција захтева јавну расправу, док из Коморе извршитеља поручују да о испуњености услова мора да одлучује суд у року од пет дана, а министарства најављују прецизирање мера у наредне две недеље.

Из Здружене акције "За кров над главом" кажу да ће захтевати да најављеним изменама Закона о извршењу и обезбеђењу буду обухваћена и трећа лица.

"За сада се то не помиње. Било би страшно да се поново пропусти прилика да се тај прблем реши, као што је пропуштена и 2019. године и 2015. године, да се та рупа у Закону зачепи и да људи који су поштено платили своје домове буду у њима заштићени", каже Иван Златић из Здружене акције "За кров над главом".

Објашњава да су трећа лица људи који нису никоме дужни, али њихова имовина одлази на добош због - туђих дугова.

"У смислу права на дом, то су људи који су, на пример, купили стан у изградњи, у некој фази када је то било повољније, јер ко данас има новца да купи некретнину завршену са уредним папирима, и онда се нађу у једној рупи док не добију прилику да се укњиже. Зграда често не добије употребну дозволу из разлога који са купцем немају никакве везе, зато што је инвеститор радио нешто мимо цртежа или из других разлога, и онда купци дођу у ситуацију да иако су купили непокретност, имају уговор, дали су паре, уредно су платили, закључили и оверили уговор, то ништа не значи зато што у извршном поступку се гледа само ко је књижен, а књижен је инвеститор коме су већ дали паре. Онда због његових дугова, који су често преварни и фиктивни, а чак и да је легитиман дуг у питању, да је, на пример, инвеститор остао дужан добављачима, продаје се ова непокретност коју је човек поштено платио. То је једна рупа у Закону на коју је стручна јавност приметила још када је Закон доношен", каже Златић.

Вујадин Масникоса из Коморе јавних извршитеља каже да трећа лица по садашњем Закону имају прво на приговор и о томе одлучује суд. ,,Председник је говорио само о извршним дужницима, али да ће у наредних 15 дана ресорна министаства ближе конкретизовати те ствари и имаћемо у крајњој линији парламентарну расправу, где ће посланици имати могућност да путем амандмана предложе одређене измене", наводи Вујадин Масникоса.

Ако једини дом дужника прелази 60 квадрата и за квадрат - стан се продаје
Приликом представљања социјалних мера саопштено је да људи који живе у стану, кући, до 60 квадрата и то им је једина непокретност неће остати без крова над главом због дуга ако испуне још неке услове.

Из здружене акције "За кров над главом" оцењују да су услови превише рестриктивни за ситуације у којима се живи у Србији.  
,,Када је реч о постављеној граници за квадратуру, темељни проблем је то што ако је стан већи од 60 квадрата, на пример 61 квадрат, не уживате никакву заштиту и стан се продаје. Ми смо 2019. године предлагали нужни минимум који се штити, да са чланом домаћинства расте квадратура. У основи да буде заштићено 40 квадрата, а да се на сваког члана домаћинства дода по 15 квадрата. Ми смо предлагали да се стан прода и да се дужнику и његовој породици обезбеди непокретност која је у оној граници, а од остатка да се наплаћује дуг. Ово је сада линеарна мера која не одговара ситуацији у Србији", објашњава Иван Златић.

У Комори јавних извршитеља кажу да је морао да се створи одређен критеријум како не би дошло до злоупотреба. ,,Знамо да се у извршном поступку као извршни дужници не јављају само они који су социјално угрожени, већ имамо и категорије бахатих грађана који неће да поштују судске одлуке. Око 20 одсто су они који су социјално угрожени, а имамо и ситуација да смо људе исељавали из вила на Дедињу, наводи Вујадин Масникоса.

Златић каже да исељавања са Дедиња нису ситуације које узнемиравају јавност и да законодавац не реагује сада на то када хоће да исправи оно што с разлогом узнемирава јавност, то је да ескалира сиромаштво и бескућништво.

Масникоса из Коморе јавних извршитеља каже да се, на пример, у Немачкој грађани збрињавају у становима на периферији градова да не би били бескућници. ,,Станови су по моделу 40 квадрата и плус 15 квадрата по сваком члану домаћинства, али то није 60 квадрата на Врачару или Београду на води, па плус 15. Ми немамо нигде у Европи ситуацију као што ће бити у Србији и мислим да је то одлично решење у Србији", оцењује Вујадин Масникоса.

Иван Златић каже да не можемо ми да се поредимо са богатом Немачком која гради социјалне станове. ,,Ми имамо наше сиромашне грађане који живе у својим непокретностима и треба да их заштитимо ту где јесу. Ако неког занима како изгледа социјално становање у нашој земљи идите у Камендин да видите како људи живе", наводи Златић.

Да ли ће текст измена закона пред посланике или на јавну расправу 
 

У комори јавних извршитеља објашњавају да неке хитне и социјалне мере које се предлажу морају да се предложе јер су неопходне и оправдане, а да ми већ годинама имамо стручну расправу о том питању. " С нашег становништва главни проблем јесте нефункционалност суда. Ми можемо имати најбоље законе, али уколико суд неће бити ефикасан, онда труд свих учесника у поступку и стручне јавности и расправа не могу да реше проблем грађана и очекујемо да ће суд поступати у року од осам дана, каже Масникоса.

Иван Златић из Здружене акције "За кров над главом" сматра да је јавна расправа неопходна. ,,Има пуно детаља, а постоји такође огроман проблем и у оном делу који није предложен. Потребно је анализирати добро овај проблем да бисмо овог пута имали добре измене Закона. Треба да разговарамо да видимо како заиста да заштитимо грађане, ово што смо до сад чули је приступ "сит гладном не верује". Ово није приступ да се грађани заштите, ово је приступ да се грађанин унапред третира као потенцијални преварант. Само смањујемо простор да заштитимо људе којима је то заиста потребно јер смо у паници да ће сиромашан неког да превари", каже Златић.

Услов - најмање 5 година пребивалиште на адреси једине непокретности у којој дужник живи
Још један услов да би неко остварио право на заштиту јединог дома у поступку наплате дуга јесте и да на адреси једине непокретности у којој живи има пријављено пребивалиште најмање 5 година пре подношења предлога за извршење.

Златић из Здружене акције "За кров над главом" сматра да је тај услов драконски, као и ови други услови, и да само смањују број грађана који ће бити заштићени овим мерама. ,,Пет година у свету у коме данас живимо, у динамичном животу и динамичној економији, да неко пет година уназад није ни замрзнуо своје пребивалиште на пример да би отишао негде да ради. Шта се дешава ако чланови домаћинства јесу провели 5 година на тој адреси? То је такође предлог који мора да се разради, да буде флексибилнији, каже Златић.

Суд ће одлучивати да ли је дужник испунио услове да му једини дом буде заштићен од извршења. ,,Комора јавних извршитеља предложила је да суд о томе одлучи у року од пет радних дана. Међутим, суд ће одлучивати у року од осам дана", каже Вујадин Масникоса. 

РТС