ЛОШЕ ДРЖАЊЕ ОСТАЈЕ ДОЖИВОТНО АКО СЕ НА ВРЕМЕ НЕ КОРИГУЈЕ Стање кичме најмлађих зависи од медицинских и ергономских фактора

Како објашњава, сазревање  централног нервног система (ЦНС) директно утиче на држање, односно постуралну контролу, јер незрео ЦНС води у лоше држање тела, погрбљеност, лошу координацију. Толеранција лошег држања тела је временски ограничена и ако се не коригује до пубертета, може да буде трајна и да створи услове за појаву деформитета кичменог стуба, као и болова у леђима.

Код здраве деце која имају благо лоше држање тела пожељно је бављење спортом који развија снагу трупа, координацију и равнотежу. Корективне вежбе потребне су код израженог лошег држања тела, деформитета кичменог стуба или ако
квалитетно и континуирано бављењење спортом не коригује лошу постуру. Професорка Миков истиче да је правовремена интервенција, значи до краја пубертета, кључна за трајно исправљање постуре.

Тешке школске торбе такође имају утицај на држање тела. Како др Миков наводи, прекомерно тешке торбе могу да утичу на појаву дисбаланса мишића врата, рамена и леђа што временом може да услови појаву лошег држања тела.

- Препорука је да школске торбе буду тешке до 10 или 15 одсто телесне масе детета, као и да се носе на два рамена или буду са точкићима. Редовно ношење претешке торбе доводи до ризика од појаве болова у леђима због превеликог оптерећења мишића кичменог стуба, неравномерног развоја мишића, што све може повећати ризик за настанак деформитета кичменог стуба – наводи др Миков.

По њеним речима, спортске активности развијају различите моторичке вештине: координацију, равнотежу, снагу и издржљивост мишића, као и свест о телу у простору. Препорука је да деца буду свакодневно активна, најмање 60 минута. Сазревање ЦНС је кључно за правилно држање, а спорт помаже у развоју постуре и моторичке контроле. На сазревање ЦНС утичу генетски и биолошки фактори, околина и стимулација, као и здравствени и медицински фактори. Генетски и биолошки фактори су наследни и одређују брзину развоја мозга и нервног система, а хормонални развој, на пример пубертет, утиче на развојну фазу сазревања ЦНС.

- Околина и стимулација подразумевају физичку активност и спорт којим се развијају различите моторичке вештине. Ментална стимулација подразумева игру, учење, решавање проблема, социјалну интеракцију, што јача когнитивне функције. Потребна је и правилна исхрана, односно омега-3 масне киселине, протеини, витамини и минерали који су кључни за развој мозга. Такође, ту је и сан, јер квалитетан сан доприноси оптималном функционисању мозга – истиче др Миков.

На држање тела утичу и здравствени и медицински фактори, као што су повреде главе, неуролошки поремећаји или хроничне болести које могу да успоре развијање ЦНС. У овим случајевима оптималном развоју могу да помогну неуролошка рехабилитација и ране интервенције.

- Рани развој ЦНС, у периоду до шесте године, обликују се основне моторичке и сензорне функције. У школском узрасту, од шесте до 12. године, долази до јачања координације, пажње и финих моторичких способности. У адолесценцији, од 12. до 18.године, наступа завршна фаза сазревања фронталног кортекса, постуларне контроле и извршних функција. Након 18. године ЦНС је углавном сазрео, а опада способност трајне промене постуре и моторичких образаца. Правовремене корективне интервенције, као што су спорт и вежбе, треба да се спроводе пре краја пубертета, док ЦНС још има високу пластичност – напомиње др Миков и додаје како оптимално сазревање ЦНС зависи од комбинације генетике, физичке и менталне активности, правилне исхране, довољно сна и здравственог статуса.

Фактори ризика за настанак лошег држања тела су мишићни и скелетни фактори, навике и животни стил, околински и ергономски фактори, као и здравствени и медицински фактори. Када је реч о мишићним и скелетним факторима, може да се јави слаба снага мишића врата, рамена и трупа, што онемогућава правилно држање тела. Такође може да дође и до скраћења великих група мишића (нпр. грудни мишићи, мишићи у доњем делу леђа или задње ложе натколеница) уз појаву слабости нпр. мишића рамена, горњег дела леђа и/или стомака. У даљем развоју могу да се јаве и деформитети кичменог стуба као што су сколиоза, кифоза или лордоза.

- Када је реч о навикама и животном стилу, на хронично лоше држање тела утиче седење у погрбљеном положају, у школи, за компјутером и телефоном. Недовољна физичка активност доводи до слабог развоја мишића трупа и рамена. Прекомерна употреба електронских уређаја, доводи до наглашене погрбљености леђа у горњем делу при чему је глава помакнута напред– истиче др Миков.

У околинске и ергономске факторе, како наводи др Миков, спадају неприлагођена школска опрема, односно столица, клупа и торба, као и столови и столице код куће који нису прилагођени правилном седењу:

– У здравствене и медицинске факторе лошег држања спадају неуролошки поремећаји, хроничне болести или повреде кичме и зглобова, као и генетска предиспозиција за појаву сколиозе или кифозе.