НЕМАМО РЕЗЕРВНУ ПЛАНЕТУ! Да ли ћемо препознати тренутак за реакцију?
Међународни дан биолошке разноврсности подсетник је за све генерације у свету на кључну улогу коју игра биoдиверзитет у очувању живота на Земљи и изградњи одрживе будућности.
Биолошка разноврсност не укључује само биљни и животињски свет већ и човека, који је, сматра се, главни узрочник рапидног нестанка биљног и животињског света у последњих педесетак година.
Према последњем Извештају о стању планете које Светска организација за заштиту природе „WWF” редовно објављује од 1970. године, популације дивљих врста смањене су у просеку за 73 одсто, а нарочито је истакнут губитак популације слатководних врста, и то за 85 одсто.
Као разлози наводе се климатски притисци, директно искоришћавање ресурса, различита загађења која су последица убрзаног индустријског и технолошког развоја, али и небрига компанија и доносиоца одлука, како на локалном, тако и на глобалном нивоу.
Међународни дан биодиверзитета обележен је 22. маја, под слоганом „Хармонија с природом и одрживи развој”, а тема је директно повезана са применом Глобалног оквира за биодиверзитет „Кунминг – Монтреал”, у оквиру ког су постављени конкретни циљеви до 2030. године.
А најзначајнији су заштита најмање 30 одсто копнених и морских површина планете, обнова деградираних екосистема, одрживо коришћење природних ресурса, признавање и активно укључивање локалних заједница у процесе доношења одлука и управљања природом.
Рекордно уништење тропских шума
Тропске шуме света, које пружају кључну заштиту од климатских промена, нестају брже него икада јер је, према новој сателитској анализи, 67.000 квадратних километара ових нетакнутих, старих шума изгубљено у 2024. Години (укупна површина Србије је око 77.000 квадратних километара). Пожари су били главни узрок, премашивши крчење земљишта од пољопривреде први пут у историји, а Амазонија је посебно лоше прошла усред рекордне суше. Укупно, рекордни губитак светских старих (примарних) тропских шума ослободио је 3,1 милијарду тона гасова који загревају планету, процењују истраживачи.
Поједине земље у региону, попут Хрватске и Словеније, ставиле су под заштиту око 40 одсто своје територије, међутим, Босна и Херцеговина под заштитом баштини свега 3,5 одсто, док је у Србији, по неким извештајима, под заштитом око 8,3 одсто државне територије.
У поређењу са просеком ЕУ од 25 одсто, Србија мора још много да ради на процесу заштите својих природних добара. А усклађивање са Законом Европске уније о обнови природе, која је окосница Европског зеленог договора и Стратегије ЕУ за биодиверзитет до 2030. године, један је од приоритетних задатака Србије.
Разне светске, али и домаће организације „боре” се за очување природе на свим нивоима, те „WWF” ради на очувању и опоравку станишта дивљих врста, обнови природних токова река, јачању отпорности Јадранског мора, климатској отпорности као и укључивању најважнијих доносиоца одлука у те процесе. Они сматрају да су делотворност управљања заштићеним подручјима и потреба за прекограничном сарадњом и даље кључни изазови за очување биолошке разноврсности региона.
Обнова Обедске баре подразумева уклањање инвазивних врста, чишћење водених путева, успостављање водене повезаности и примену решења заснованих на природи
Шведска у Србији умногоме подржава очување влажних станишта, те ће, захваљујући њиховој финансијској подршци од укупно 600.000 долара, јавна предузећа и организације цивилног друштва спровести седам иновативних решења за заштиту, ревитализацију и очување влажних станишта у заштићеним подручјима у Србији. Она су одабрана путем јавног позива који је, у јуну прошле године, расписао Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у оквиру иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији”.
Међу иновативним решењима је обнова тресетишта у Националном парку „Тара”, помоћу инсталације „хватач магле” на Црвеном потоку, како би се осигурао повољан водни режим за рекултивацију маховина које стварају и одржавају екосистеме тресетишта, али нестају услед несташице воде и прекомерног раста инвазивних врста.
Решење ће омогућити уклањање инвазивних врста и успостављање напредног система за праћење стања у тресетишу. Обнова три Рамсарска подручја у Подунављу и Посавини (СРП „Горње Подунавље”, СРП „Ковиљско-петроварадински рит” и СРП „Обедска бара”) чека управитеље у ЈП „Војводинашуме”, а решење подразумева уклањање инвазивних врста, чишћење водених путева, успостављање водене повезаности и примену решења заснованих на природи. То ће омогућити бољи проток воде, смањити седиментацију, као и раст алги изазван вишком хранљивих материја, а очуваће станишта за рибе и птице.
Коришћења инвазивних врста за прехрану стоке?
И Национални парк „Фрушка гора” добио је средства за ревитализацију приобалних дунавских влажних станишта. Ова подручја пружају станишта за различите врсте риба и водоземаца, од којих су многе угрожене инвазивним врстама и последицама временских непогода, те њихово решење предвиђа да се на подручју Полој-беочинског рита уклони инвазивна вегетација, а затим испита потенцијал њеног коришћења за прехрану стоке. Инвазивне врсте мапираће се и пратити и на Бегечкој јами, предвиђено је и укључивање младих и волонтера у активности обнове влажних станишта.
Како би се сачувао биодиверзитет у заштићеном подручју реке Градац и припадајућим влажним стаништима, ЈВП „Србијаводе” спровешће неколико мера за обнову природног тока реке и пошумљавање слива, ради смањења ерозија. У плану је и развијање веб-сајта који ће помоћи у праћењу стања и напретка у овим екосистемима, али и у подизању свести локалне заједнице о њиховој важности.
Ревитализацију станишта строго заштићене рибе мргуде (Umbra krameri), као и других угрожених врста водених биљака, риба, водоземаца и птица, спроводиће Удружење спортских риболоваца „Делиблатско језеро” у СРП „Краљевац”. Чувари природе ће покушати поново да повежу раздвојена влажна станишта, а радиће и на пошумљавању обале аутохтоним врстама дрвећа и грмља, уклањању инвазивних врста, уз повезивање са локалном заједницом.
Машинско уклањање муља из канала на пашњаку Ваљевац у СРП „Засавица” радиће Еколошки покрет Сремске Митровице, не би ли се успоставио нормалан проток воде. За контролу и уклањање инвазивних врста биће коришћени дронови и напредна софтверска решења.
Снабдевање водом угрожено је у СРП „Царска бара” због нагомиланог муља и прекомерне раширености трске. Зато је Установа „Резервати природе” из Зрењанина добила средства за механичко чишћење канала Стари Бегеј и уклањање трске, не би ли се остварио бољи проток воде до језера Перлеска и других повезаних језера. Решење предвиђа и пошумљавање обале аутохтоним врстама дрвећа и грмља.
Ове активности допринеће враћању природне равнотеже у екосистеме влажних станишта, али и унапређењу квалитета вода, очувању биодиверзитета и смањењу негативних утицаја климатских промена.