др Горан Дејановић
Није ти потребан травњак, већ само љубав: Време је да разбијемо митове о усвајању паса
Многи од нас маштају о томе да у свој дом уведу новог члана породице – пса. Ипак, тај сан често остане само жеља, а пут до азила прекривен је уобичајеним изговорима: „Радим цео дан“, „Немам двориште“, „Нисам довољно активан“. Ови разлози, колико год се чинили логичним, најчешће су само митови. Време је да их разбијемо.
Први и најчешћи мит је онај о радном времену. Истина је да псу јесте потребан власник, али 8 сати проведених у топлом дому, уз играчке и удобан кревет, бескрајно је боље од 24 сата проведених у кавезу азила. Пас ће ценити сваки тренутак који проведете с њим, а тих 16 сати слободе и љубави вреде више од било какве бриге.
Затим, ту је и прича о дворишту. Не, псу није потребан травњак да би био срећан. Његова срећа не долази од квадратних метара, већ од шетњи, играња у парку и квалитетно проведеног времена са вама. Много је значајније да пас има активност и интеракцију са својим човеком, него да је сам у ограђеном простору.
Неки се брину да не могу да испрате енергију пса. Азили нису пуни само хиперактивних штенаца. Напротив, у њима вас чекају и зрелији пси, мирни карактери који само траже тихо место за поподневну дремку. Усвајањем бирате пријатеља који се уклапа у ваш животни стил, а не обрнуто.
На крају, можда и најтежи разлог је страх од поновног отварања срца након губитка љубимца. Ипак, усвајање не смањује сећање на претходног пријатеља, већ му одаје почаст дајући шансу неком другом. Љубав коју вам пружи пас из азила обећава да ће ваше срце само увећати.
Истина је једноставна: овим псима није потребан идеалан простор, већ савршено срце. Усвајањем пружате другу шансу некоме ко је већ искусио много, а заузврат добијате безусловну љубав и најоданијег пријатеља. Дајте им шансу. Усвојите.