НОЋУ НЕ МОЖЕ ДА СЕ ДИШЕ! У градовима се дешава ОПАСАН ФЕНОМЕН, ово су најкритичније тачке у Новом Саду! ЕВО ШТА ЈЕ РАЗЛОГ
Топлотни таласи у градовима изазивају повећање температура услед ефекта топлотних острва, међу њима је и Нови Сад.
Стручњаци упозоравају на последице по јавно здравље због неадекватног хлађења у урбаним подручјима.
Тренутно сведочимо петом и последњем топлотном таласу овога лета, температуре прелазе 35 подељак Целзијусове скале, а у градовима, где је доминира мањак зеленила и вишак врелог асфалта, температура може да буде и до 10 степени више од оне званично измерене. То су такозвана топлотна острва за која метеоролог Иван Ристић наводи да се управо због урбанизације стварају у градовима.
Феномен топлотних острва је опасан јер продужава топлотне таласе и доводи до високих температура ноћу које доприносе топлотном стресу, дехидрацији, срчаним и респираторним проблемима.
Топлотна острва су делови града у којима је температура осетно виша него у околини, поготово ноћу. Разлог је што бетон, асфалт и кровови преко дана упијају велики део сунчеве енергије, а затим је полако оддају кад сунце зађе; мањак зелених површина и слаб проток ваздуха то додатно појачава. Зато се топлотни талас у градовима „продужава“, па и касно увече остаје спарно и топло, уз више топлотног стреса него у руралној околини.
У Новом Саду су, према локалним мерењима и истраживањима, најтоплије градске зоне око густо изграђених четврти са мало зеленила — пре свега Грбавица, Нова Детелинара и Подбара; управо тај тип средњевисинске градње и „тврде“ површине држе топлоту и ноћу. Картирања ризика током топлотних таласа у Новом Саду показују да урбана структура значајно утиче на распоред температуре и оптерећење становништва. Линије уз Дунав и веће парковске целине су, по правилу, нешто свежије управо због воде и вегетације. У Новом Саду после врућег дана лакши предах најчешће дају приобаље Дунава и зелене целине као што су Кеј, Штранд у вечерњим сатима, Дунавски, Футошки и Каменички парк, док унутрашњост густо попуњених блокова спорије отпушта топлоту.
Како преживети ноћ
Вечерас, док је влажност висока, помаже да се просторија проветри кад температура напољу стварно падне (обично после 22–23 часа), да се направи промаја или охлади ваздух вентилатором и посудом са ледом, да се угасе извори топлоте у стану и истушира млаком водом пред спавање. Пије се вода у мањим, честим гутљајима уз електролите ако много знојите, једе се лакша храна, а алкохол и тежи оброци се одлажу. Старији, хронични срчани и плућни болесници, труднице, мала деца и радници на отвореном треба да буду посебно опрезни; ако се појаве конфузност, сува врућа кожа, јак убрзан пулс или колабирање, хитно треба потражити лекарску помоћ.
Здравствено, продужене врућине и топле ноћи у градским џеповима појачавају ризик од топлотног стреса и дехидратације, погоршавају срчане и респираторне тегобе, изазивају грчеве у мишићима, исцрпљеност, главобољу и несаницу; код осетљивих група расте ризик и од топлотног удара.
Висока влажност после кише додатно оптерећује организам јер смањује ефикасност знојења, па су старији, хронични болесници, труднице, деца и радници на отвореном посебно угрожени.
Киша која је управо пала краткорочно спусти температуру ваздуха, али нагло подиже влажност, па „осећај топлоте“ лако остане висок.
Како влажан ваздух успорава испаравање зноја, телу је теже да се расхлади и у истим условима осећа се већа спарина; то је оно што метеоролози рачунају као топлотни индекс.
Ако после пљуска нема јачег ветра, влажне урбане површине и даље зраче раније акумулирану топлоту, па ноћ дуже остаје непријатна — типичан потпис градског топлотног острва.