ПЕНЗИОНЕРИ НАЈВИШЕ ШТЕДЕ! Најстарије штедише на рачунима имају по 15.000 евра; 90 посто уштеђевине је у ДЕВИЗАМА
Само у једној банци српски пензионери штедише депоновали су више од 600 милиона евра, а чак 90 одсто уштеђевине чувају у девизама.
Четвртина укупне штедње у банкама припада пензионерима, а сваки од најстаријих штедиша у просеку на штедном рачуну има око 15.000 евра, показују подаци до којих је Курир дошао у пословним банкама.
Ове бројке показују да пензионери и те како знају да чувају новац за црне дане, а биле би још веће да смо добили податке о штедњи из Банке Поштанска штедионица, чији су пензионери најбројнији клијенти. Према неким непотврђеним подацима, у овој банци чак 50 процената штедње припада најстаријим суграђанима.
У Банци Интези истичу да од укупне штедње од 3,7 милијарди евра чак 17 процената чини штедња пензионера, што значи да су само у овој банци најстарији суграђани депоновали 629 милиона евра.
Штеде највише у еврима
- С више од 700.000 поверених депозитних рачуна, у укупној вредности од преко 3,7 милијарди евра, Банка Интеза остварује готово петину тржишног учешћа у укупно депонованим средствима грађана у нашој земљи. Удео штедње пензионера у укупној штедњи Банке Интеза је значајан и износи 17%, док у структури сениор штедње доминира она у страној валути са чак 85 процената, од чега је преко 90 одсто у еврима. Просечан износ штедње наших најстаријих клијената износи 16.000 евра - кажу за Курир у Банци Интеза.
У тој банци истичу да је пензионерима пре свега доступна класична орочена штедња с приписом камате по доспећу, по условима који су универзални за све клијенте, а зависе од износа депозита, валуте и рочности.
- До краја октобра ова понуда им је на располагању уз специјалну каматну стопу и до три одсто за орочење нових депозита, односно увећања већ постојећих уштеђевина у еврима, и то на период од девет месеци - истичу у тој банци.
УЛАЖУ И У ИНВЕСТИЦИОНЕ ФОНДОВЕ
Поред класичне орочене штедње, пензионери се не либе да улажу вишак новца и у инвестиционе фондове.
- ЦОМБИ штедња клијентима омогућава улагање у орочени депозит уз истовремено пласирање средстава у један од пет инвестиционих фондова Интеза Инвест, друштва за управљање отвореним инвестиционим фондовима с јавном понудом и алтернативним инвестиционим фондовима, које послује као део Банке Интеза. На атрактивност овог производа, који омогућава диверзификацију улагања уз потенцијално више приносе, указује и чињеница да 13 одсто од укупног броја клијената који улажу у овај производ чине управо пензионери. Пред предстојећу Недељу штедње, Банка Интеза је стога за њих, али и за све друге клијенте који се одлуче да у оквиру ЦОМБИ штедње уложе у неки од неновчаних фондова Интеза Инвест (Интеса Инвест Цомфорт Еуро, Интеса Инвест Глобал Баланцед или Интеса Инвест Equity Алтернативе фонд), обезбедила специјалну каматну стопу од 3,10% на штедњу у еврима, односно 4,30% на штедњу у динарима орочену на период од 12 месеци - истичу за Курир у Банци Интеза.
Из Ерсте банке поручују да бележе значајно поверење старијих грађана, посебно пензионера, када је реч о штедњи.
- Око 5,2% од укупног броја пензионера има штедњу у Ерсте банци. Орочена штедња пензионера чини приближно 26 одсто укупне орочене штедње свих клијената, посматрајући волумен. Медијални износ штедње пензионера износи око 10.500 евра. Према структури штедње, пензионери доминантно штеде у страним валутама, које чине око 90 одсто укупне штедње ове популације, док је 10 процената штедње у динарима - кажу у Ерсте банци и додају да ови подаци потврђују да пензионери препознају Ерсте банку као поузданог партнера за управљање својим финансијама.
НБС НЕ ВОДИ СТАТИСТИКУ О ШТЕДЊИ ПЕНЗИОНЕРА
У Народној банци Србије речено нам је да немају податке колико износи укупна штедња свих пензионера у банкама у Србији јер не воде такву врсту евиденције, као и да такве податке евентуално имају пословне банке.
Ни из Удружења банака нисмо добили одговоре на питања колико укупно пензионери у Србији имају новца на штедним рачунима и колики је то проценат у укупној штедњи свих грађана Србије.
За црне дане
За економисту Александра Стевановића није никакво изненађење што пензионери имају велику уштеђевину у банкама јер, како каже, у Србији има око 20 одсто људи који су добро зарађивали током свог живота.
- Пензионери су штедели и док су радили. Није то нешто да неко за цео живот уштеди 15.000 евра. То је очекивано. Они штеде и данас, без обзира на висину пензије. Страх од неких непредвиђених ситуација и болести их тера да штеде.