ПЛАТА ПРЕКО 100.000 ДИНАРА, А НИКО НЕЋЕ ДА УЧИ ЗА МАЈСТОРА Средњошколци не уписују смерове дефицитарних занимања

Kако показују подаци, највеће интересовање свршених осмака годинама уназад је за гимназије и образовне профиле из подручја рада здравства и социјалне заштите, електротехнике и економије, права и администрације.

Тако је било и ове године. После другог уписног круга, остале су упражњене средње стручне школе у трогодишњем, али и четворогодишњем трајању које образују будуће занатлије и обезбеђују почетну плату од 100.000 динара. На порталу Моја средња школа представљени су подаци колико слободних места је остало у средњим стручним школама након другог уписног круга.

Kако се види, у средњој школи у Барајеву остало је чак 11 места на смеру Инсталатер водовода, грејања и клима уређаја. Овај смер образује будуће инсталатере који отклањају кварове на водоводним и канализационим цевима, а судећи по огласима, ово је и те како тражено занимање.

Притом, водоинсталатер зарађује добро и као помоћни радник, а камоли као самостални предузетник, што већина од свршених средњошколаца и постаје. У овој школи остало је места и на смеру бравара/заваривача.

Иако је посао заваривача добро плаћен и има велики потенцијал за брзо запошљавање, притом његове услуге се траже на све стране, што се може видети по броју огласа на интернету, ипак деца нису толико заинтересована за овај смер.

То показује податак уписаних ђака не смао у ову школу у Барајеву, него и у „Техничку школу Змај“ на Новом Београду, коју од 30 ученика, колика је уписна квота на овом смеру, за браваре упишу само њих двадесетак, а на крају их остане између десет и петнаест ђака.

Професор практичне наставе Миленко Шордић каже да му је жао што родитељи не промовишу ове занате који, како видимо, лагано умиру.

"Нема деце, а штета је, јер је ово добро плаћен посао. То вам показује Далиборов пример с обзиром на то да ће он за неколико месеци већ почети да ради и то за плату од око 1.000 евра, што је просечна плата заваривача у Србији. Није мало уопште“, каже професор.

Чак 26 слободних места остало је на смеру Обућар у Техничкој школи за дизајн коже.

Ово занимање је заиста ретко, а иако држава промовише смер за обућаре тако што стипендира полазнике школе по 5.000 динара месечно наредних девет месеци, ипак се ученици не опредељују за њега.

Изненађује је да слободних места има и на смеру Kувар и фризер, с обзиром на то да средњошколци након завршене ове школе одмах проналазе посао.

Почетна плата кувара је извесних 100.000 динара, а њихова примања после неколико година буду и много већа. У иностранству је њихова плата и по неколико хиљада евра. Празан је и смер за месара у средњој школи у Гроцкој, док у Грађевинској школи Звездара има више слободних места на више смерова.

Kако показују подаци, чак 20 слободних места има на смеру Монтер суве градње. Професор на овом смеру Петар Ракас каже да би могао да запосли 200 ђака само да их има. На жалост, ученика скоро да нема, а такво стање је, како каже, само због недовољне информисаности јавности.

"Људи нису доста информисани, некада родитељи помисле да ће им деца бити физикалци, како најчешће кажу, али то није тачно. Ученици монтери суве градње уче основне радне операције везане за суву градњу, а то је монтирање спуштених плафона, преградних зидова и облога од гипсаних плоча у ентеријерима. Они који се одшколују за мајсторе раде стручне послове и како време напредује, они врло брзо постају пословође минимум, а предузетници врло често. Више од 50 мојих некадашњих ђака постали су предузетници у међувремену. Наши ђаци брзо просперирају и напредују, а они који нису примарно дошли у грађевинску школу могу да дођу да се дошколују као ванредни ученици, па можемо да направимо преквалификацију, да се одшколују уз рад. И ето и њима посла у будућности“, каже нам професор.

Опште је познато да влада велика помама за радницима који се баве грађевином, а такође је познато и да су они одлично плаћени. То нам потврђује и професор ове школе који каже да је плата монтера суве градње иде преко 120.000 динара.

"Без икаквог устручавања могу то да кажем, има посла само ко хоће да ради, а може врло брзо и да напредује. Они и напредују брзо зато што имају грађевинске предмете које немају они који нису ишли у грађевинску школу, и онда они када дођу и почну да раде на градилишту, њима се све то врло брзо скоцка и ето напретка“.