ПРАЗНИК КОЈИ ЖЕНАМА ИСПУЊАВА НАЈВЕЋУ ЖЕЉУ Верници данас обележавају полагање појаса Пресвете Богородице
Српска православна црква данас слави велики празник – Полагање појаса Пресвете Богородице, који се посебно цени међу женама као дан када се моле за олакшање порођаја и дар деце.
Према предању, након Успенија Богородице, Свети Тома је у њеном гробу нашао само појас, који је чувао као најдрагоценију реликвију до краја живота. Касније је тај појас пренесен у ковчегу у Цариград, где је остао нетакнут све до времена цара Лава Мудрог.
Легенда каже да је царица Зоа, супруга Лава, изненада оболела од тешке психичке болести, а нико није могао да јој помогне. Једне ноћи сањала је Светог Тому, који јој је саветовао да се опаса Богородичиним појасом – и то ће је излечити. Цар је молио патријарха да отвори ковчег, царица је ставила појас око себе и одмах оздравила. Вест о овом чуду се брзо проширила светом, чинећи појас још познатијим.
Међу Србима, овај празник има посебно место код жена: оне посте да би рађање било лакше, а бесплодне се упућују у цркве и манастире посвећене Богородици, молећи је за милост и плодност. У Херцеговини постоји и локална прича о Мидару Црпавацу, ловцу који је једне вечери, враћајући се са лова, затекао жену заплетену у трње.
омогао јој је да се ослободи, а она се представила као Богородица и понудила да му испуни жељу. Мидар, сумњив али верујући, је исповедао своју муку – да он и жена Зорка не могу да имају децу. Богородица га је замолила да је одведе кући, где су је срдачно дочекали. Након вечере, дала им је непознате небеске траве, показала како да их скувају и пију три дана после Мале Госпојине.
Као што је рекла, тако се и десило – она нестаде, а годину дана касније добили су тројке. У захвалности, Мидар се посаветовао са свештеником, променио име у Богда и узео овај дан као крсну славу. Овај празник се често слави и као крсна слава у многим породицама.
Поред тога, Српска црква је посветила овај дан и Светим мученицима јасеновачким – у спомен на преко седам стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома страдалих од усташких руку током Другог светског рата у Јасеновцу, Доњој Градини, Глини и другим местима, као и мученицима из Пребиловаца, Јадовна, Ржана и безбројних јама познатих само Богу.
Дневник, Пинк