Врело и суво! ТРЕЋЕ НАЈТОПЛИЈЕ ЛЕТО ИКАДА Да ли Србија може да издржи овакве промене

Док су у појединим градовима падавине износиле тек петину просека, у Београду је забележено четврто најтоплије лето икада. Стручњаци истичу да овакви обрасци све јасније показују како климатске промене обликују време и свакодневицу. Шта то значи за Србију и како се уклапа у ширу слику глобалних климатских промена?

РХМЗ: Лето 2025. једно од најтоплијих и најсушнијих

Иза нас је врело и суво климатолошко лето – како јавља Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ), лето 2025. било је треће најтоплије и четврто најсушније у историји мерења у Србији.

Ни на једној станици у земљи током лета није постигнут сезонски просек падавина, односно просечна количина падавина током јуна, јула и августа од 1991. до 2020. године.

Димитровград једини иоле "нормалан"

Најближи просеку био је Димитровград, где је пало 83,7 одсто нормалне количине падавина, и који је био једино место у земљи где су падавине биле у границама нормале.

Рекордно сув Неготин

Поређења ради, у рекордно сувом Неготину током лета је пало тек 17,3 одсто нормалних падавина. У овом граду у источној Србији овогодишње лето било је најсушније у историји мерења.

У остатку Србије, на већини станица услови су овог лета били веома сушни, што значи да је падало мање од половине уобичајених летњих падавина.

Штавише, на чак 11 станица широм Србије целокупне летње падавине нису достигле ни просек за месец јун, укључујући у Новом Саду, Београду и Нишу.

Најсушнији јун у историји, па кишни јул и август

Климатски модалитет падавина у Србији карактеришу мај и јун као најкишовитији месеци, са већином падавина такозване конвективне природе. Конвективне падавине настају из облака јаког вертикалног развоја при постојању довољно топлог и влажног ваздуха, уз одговарајуће услове у атмосфери. Јављају се најчешће у летњем периоду и кратког су трајања, али доносе велику количину падавина.

Ове падавине могу бити праћене грмљавином и градом и представљају нешто што бисмо колоквијално назвали летњим пљусковима.

Историјски сушан јун, најсушнији у историји мерења у Србији, има важне агрометеоролошке последице и представља поремећење уобичајеног режима падавина. Јунски дефицит није надокнађен на великом броју станица, а на онима где јесте, до тога је дошло крајем јула и током августа који, у зависности од станице, јесу били сувљи или око просека.

"Падавине су сконцентрисане у малобројним екстремним падавинским епизодама које се јављају након дугих сувих периода. Овакве кишне епизоде нису потпуно олакшавајућа околност пределима које погоде, пошто са собом носе и ризик од појаве бујичних поплава”, каже Лазар Филиповић са Института за метеорологију у Београду.

Најсушније у Неготину

Недостатак кише у овом критичном периоду је угрозио пољопривреду на више начина: од недоступности пијаће воде за напајање стоке до слабљења приноса ратарских култура попут сунцокрета, кукуруза и соје услед недостатка воде у критичном периоду развоја биљке.

Поред најсувље године у Неготину, са забележених 27,6 mm падавина током целог лета, посебно је сушно било у Банатском Карловцу, Зрењанину, али и у Нишу, где је било забележено само 40,4 mm кише, што је најсувље лето у готово 30 година.

Падавине постају ређе, али интензивније

У станици која је била најближа летњем просеку падавина ове године, Димитровграду, сем два везана дана са падавинама од по 50 mm, забележено је 12 других дана са падавинама.

Податак да је у Димитровграду „вредност падавина у оквиру нормале” не открива како је постигнута ова вредност: услед екстремне падавинске епизоде која је прекинула два екстремно сушна месеца (пре ове епизоде која се догодила почетком августа, пало је 44,1 mm падавина).

До овога долази услед промене распореда падавина условљене климатским променама: падавине су сконцентрисане у малобројним екстремним падавинским епизодама које се јављају након дугих сувих периода. Овакве кишне епизоде нису потпуно олакшавајућа околност пределима које погоде, пошто са собом носе и ризик од појаве бујичних поплава.

Кише било свуда истог датума

Овог лета се уочава шаблон да су на многим станицама детектоване падавине истих датума, што би сугерисало да су ове падавине последица проласка фронталног система.

Фронтални системи су један од уобичајених узрока појаве падавина независно од сезоне, и јављају се услед организованог кретања ваздушних маса и размера су од неколико стотина до хиљаду километара, доносећи промену времена.

"Како је показала недавна студија атрибуције климатских промена, интензиван топлотни талас са краја јула 2025. је данас, због утицаја климатских промена, 12 пута вероватнија појава у Србији него средином 20. века", каже Филиповић.

Изоловане олује које иначе чине већину летњих падавина у овим случајевима одсуствују, што сугерише да је ово лето изнад Србије било обележено јаким антициклоналним стањем атмосфере, прекинуто привремено овим фронтовима.

Температуре ишле изнад 40 степени Целзијуса

Истраживања показују да постоји тренд учесталијег антициклоналног шаблона времена лети. Овакви услови погодују веома топлом и сушном времену уз слаб ветар. Последице антициклоналног стања атмосфере смо на још један начин осетили и током јула када су температуре у више наврата прешле 40 степени Целзијуса широм државе.

Као што утичу на расподелу падавина, климатске промене узрокују и све чешће и интензивније топлотне таласе. Како је показала недавна студија атрибуције климатских промена, интензиван топлотни талас са краја јула 2025. је данас, због утицаја климатских промена, 12 пута вероватнија појава у Србији него средином 20. века.

Све ове појаве, од интензивних топлотних таласа до сушних периода прекинутих јаким падавинама, данас описујемо као екстремне и рекордне – али све оне су драстично вероватније него што су биле пре само неколико деценија.

10 најтоплијих лета у Београду

Овогодишње лето у Београду било је 4. најтоплије у историји мерења – после лета 2024, 2012. и 2017. године, али је овогодишње лето направило још један искорак.

У међувремену, у Београду, 10 од 10 најтоплијих лета у историји мерења (од 1888. године) догодило се у последње 22 године.

Наиме, некада давно, у Београду је лето 1946. године било најтоплије у историји мерења. Штавише, оно је тај рекорд држало више од 50 година, све до 2003. године. Међутим, почев од 2025. године, ово некада рекордно лето више није међу 10 најтоплијих – пало је на 11. место.