(ФОТО) У каси око 66 милијарди динара! УСВОЈЕН РЕБАЛАНС ПОКРАЈИНСКОГ БУЏЕТА Прерасподела новца не утиче на капиталне пројекте

Расправа око ове тачке трајала је готово три сата, а учешће у расправи су узели и посланици опозиције.
 

Ово је други ребаланс буџета о ком су посланици расправљали ове године.
 

Претходни је усвојен 29. јула, када је војвођанска каса умањена за око две милијарде динара, на 67,5 милијарди динара. 
Прерасподелом новца како је објашњено на седници обезбеђена су додатна средства за установе социјалне заштите, за хитне интервенције у здравству, за туристичке пројекте, затим за боравак талентованих ученика у покрајинским установама.
 

Ребалансом буџета омогућено је и реновирање дворца у Темерину, као и Српске православне цркве у Новом Саду.
 

Александра Радак, покрајински секретар за финансије истакла је да је основни разлог ребаланса нова и нижа пројекција остварења прихода од пореза на добит од правних лица. 
 

Наш задатак је да обезбедимо равномерно управљање јавним финансијама, да извршимо редукцију и рационализацију јавне потрошње, уз најмање ризике. Садашњим ребалансом ти приходи смањују се још за милијарду и 690 милиона динара. Пад прихода у највећој мери од пореза на добит је последица резултата пословања компаније НИС. Санкције које су увеле САД  према НИС-у, су све то још више подстакле – казала је Радак. 
 

Ребаланс је по њеним речима прилика да се ревидирају и остали приходи. Садашња покрајинска администрација како је рекла није одустала ни од једног капиталног пројекта, него се динамика финансирања у овој години поставља на ниво у којој је могуће фискално одржати ту равнотежу. 
 

Одложени део финансирања ће се укључити у буџет за наредну, односно за наредне три године. Практично динамику трошења средстава за планиране капиталне инвестиције за овај период ћемо дефинистати кроз предлог буџета за 2026. годину. Обезбеђена су средства за управљање водама, за улагања у инфраструктуру, у установу социјалне заштите, за хитне интервенције у здравственим установама, за туристичке пројекте, финансирање талентованих ученика у покрајинским установама – казала је између осталог Радак. 

Поменула је и да је Фонд за избегла и расељена лица увећан, а да је обезбеђен новац за новоосновану установу Српски центар за стрип и анимацију.
 

Што се тиче отплате јавног дуга камате у износу од 55,17 милиона динара и имајући у виду да су касније повучене кредитне транше од Европске банке за обнову и развој, обавезе према речима Радак по основу отплате камате неће доспети у 2025. години.
Иштван Добо из посланичке групе Савеза Војвођанских Мађара пре почетка седнице рекао је ће ова група подржати други ребаланс буџета јер су њиме подржани пројекти који су важни за војвођанске Мађаре.
 

Наши приоритети су подржани. Обезбеђен је новац за израду пројектне и планске документације за Дом ученика за талентоване ђаке у Суботици. Нама је важно да деца остају у Војводини, и да могу на свом матерњем језику да се образују у држави у којој су рођени. Подржавамо буџет и због очувања и обнове дворца у Темерину - рекао је Добо.
 

Посланици опозиционих странака сматрају да је ребаланс буџета лош, и пре самог почетка седнице су новинарима рекли да га неће подржати. 

Председник посланичке групе Странке слободе и правде (ССП) Роберт Шебек рекао је да се за унапређење социјалне заштите издваја 150 милиона динара, а да је толики целокупан дуг Геронтолошког центра у Суботици. 
 

За унапређење туризма у Војводини, се издваја додатна 93 милиона динара. Отеран је Егзит који је само прошле године имао 210.000 посетилаца, од тога 70 одсто странаца. С једне стране, отераш највећи регионални туристички догађај, с друге стране, покушаваш да се представиш као спасилац туризма. И то је огроман нонсенс – рекао је Шебек.
 

Говорећи о буџету посланик групе „Народни покрет Србије – Еколошки устанак“ Станко Пужић, казао је да се новац “испумпава” из локалних и из покрајинског буџета да би се платио Експо јер пара нема. 
 

На седници је било речи и о кадровским променама односно отпуштању запослених у покрајинској администрацији. 
Опозициони посланици сматрају да је реч о политичком реваншизму, односно “да ће отказе добити службеници који су политички неподобни.”
 

Председник посланичке групе Србија Центар (СРЦЕ) - Зелено-леви Фронт (ЗЛФ) - Покрет за ПРЕОКРЕТ (ПЗП) Михајло Бркић сматра да је “ребаланс буџета доказ да ако не ради НИС, не ради ни привреда Војводине, а да се последице тога санирају смањењем запослених”.

Гојковић: Предлог буџета је колективни предлог једне владе

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић изјавила је да је предлог буџета колективни предлог једне владе, не појединца и да Покрајинска влада ради транспарентно.
Гојковић је додала и да не види проблем у томе што Покрајинска влада отворено предлаже ребаланс и смањује одређене ставке.
- Ми радимо веома транспарентно, говоримо да ли постоји планирани буџет и суочавамо се са одређеним проблемима са којима се нашла читава држава због немогућности пословања једног од важних привредних фактора - НИС-а - рекла је Гојковић.
Према њеним речима, када је буџет пројектован нису биле очекиване негативне промене у пословању НИС-а. - Ми нисмо прошле године могли да предвидимо када ће САД увести санкције овој компанији -  навела је Гојковић.

Гојковић је рекла и да данас могу да се чују говори политичара који су НИС продали "за тепсију рибе" и да је продаја Нафтне индустрије Србије тема о којој треба да се прича. - Одлагало се потписивање некаквих уговора јер су се свађали Коштуница, Тадић и Илић да сви буду у истом дану у Москви да се сликају са Путином и то је истина. Да ли су наши проблеми кренули од тог тренутка кад је за тепсију рибе дат НИС? - рекла је Гојковић.
Како је Гојковић даље навела, жели све најбоље Србији и верује да се сви труде да нађу решење за санкције САД-а НИС-у.
Једва чекамо да та компанија поново стане на своје ноге, да имамо рекордне приходе и да можемо да улажемо широм Војводине -  рекла је Гојковић. Навела је и да ће година до краја бити завршена на позитиван начин захваљујући прерасподели средстава.
глоса
Гојковић је рекла и да данас могу да се чују говори политичара који су НИС продали "за тепсију рибе".

Пошто су овде повезане прва и друга тачка дневног реда - ребаланс буџета и кадровски план, то ће се сад у перспективи повезати тако што ће покрајина Војводина почети да смањује број запослених службеника овде у овој згради. То је последица овог ребаланса. И сад, прави момент је да поставимо питање по ком критеријуму ће овде службеници, у перспективи, губити радно место? Зато што су нестручни или зато што су можда политички неподобни? – рекао је Бркић.

Светлана Козић из Покрета слободних грађана сматра да се откази спремају онима који су незадовољство показивали на улицама. - Ово се правда штедњом, потребом за мањим бројем запослених, међутим ми откривамо да то није сасвим искрено – рекла је Козић. 
Председница Покрајинске владе Маја Гојковић је, говорећи о буџету на самој седници, поменула и запослене у покрајинској администрацији и отпуштањима која су се десила 2012. године.
 

Шта се десило за запосленима у покрајинској администрацији 2000. године, колико је људи политичком одлуком отпуштено одавде? Дванаест година касније, 110 људи је отпуштено. Ко се све од функционера онда ухлебио у покрајинској администрацији од 2012. до 2016. године кога је све Бојан Пајтић ухлебио. Претеран је број овде запослених у односу на наше ингеренције. Да ли 1.500 људи треба да долази овде сваки дан, и шта раде, чиме доприносе? Добар део њих ради, остали седе. Досад није било евиденције о томе ко је члан неке политичке странке. Не знам где се налазе ти људи који су масовно запошљавани од 2012. до 2016. године овде - рекла је Гојковић.
 

На дневном реду јучерашње седнице био је и годишњи програм коришћења средстава из буџета за воде, за шта је планирано 8.702.994.225,76 динара, као и средства за развој ловства у износу од 192.665.265 динара. Посланици су расправљали о програму заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у Војводини, за који је планирано 2.279.894.886 динара, 
 

Током одржавања седнице биле су појачане мере безбедности и око зграде на самом улазу у зграду парламента била је постављена ограда. 
С. Аничић Илић