УСКОРО ДУГООЧЕКИВАНИ БРЗИ ВОЗ Стручњаци тестирају пругу од Новог Сада до Суботице; Ево за колико ће се стизати, а када ће се моћи до Будимпеште за невероватних 3 сата

Како незванично сазнајемо, испрва су по три путничке композиције ишле у оба смера, а њихов број како тестирање буде одмицало ће се постепено повећавати. 

Врло брзо се може очекивати да последњом деоницом брзе пруге у Србији, од Новог Сада ка Суботици крену најпре теретни возови, а потом и путнички, што зависи од резултата испитивања стабилности станичних зграда уз пругу

Према најавама председника Србије Александра Вучића, врло брзо се може очекивати да последњом деоницом брзе пруге у Србији, од Новог Сада ка Суботици крену најпре теретни возови, а потом и путнички, што зависи од резултата испитивања стабилности станичних зграда уз пругу и решавања питања полазака из Новог Сада, пошто је за пет железничких станица на деоници брзе пруге од Новог Сада до Суботице „Инфраструктура железнице Србије” иницирала израду Елабората о провери њихове статичке стабилности. Реч је о станичним зградама у Суботици, Бачкој Тополи, Наумовићеву, Жеднику и Кисачу. Независно од тога покренут је исти посао за железничку станицу у Новом Саду, чија надстрешница се урушила 1. новембра прошле године пред пуштање у саобраћај те деонице брзе пруге. 

Пре тачно годину дана, 21. септембра 2024, започето је ди­на­мич­ко те­стира­ње бр­зе пру­ге Но­ви Сад-Су­бо­ти­ца до др­жав­не гра­ни­це.  За то је кориштен тест воз не­мач­ке ком­па­ни­је Дој­че Бан. Тест воз чи­нили су елек­тро­ло­ко­мо­ти­ва и тро­ја ко­ла ко­ја су опре­мље­на са уре­ђа­ји­ма за сни­ма­ње и кон­тро­лу свих тех­нич­ких па­ра­ме­та­ра же­ле­знич­ке пру­ге. Према тадашњем плану, тестирање је требало да траје до 10. ок­то­бра, а фи­нал­ни из­ве­штај да буде готов нај­ка­сни­је до 8. но­вем­бра.

Мер­ним ко­лима исте ком­па­ни­је Не­мач­ких же­ле­зни­ца својевремено је обављено ди­на­мич­ко ис­пи­ти­ва­ње деонице бр­зе пру­ге од Бе­о­града до Но­вог Сада. Те­сти­ра­ња су тада као што је и сада случај, годину дана касније, оба­вља­на и елек­тро­мо­тор­ним пут­нич­ким гар­ни­ту­ра­ма Шта­длер. Тадашње тестирање подразумевало је свакодневно пре поласка тест воза и ви­зу­ел­ни пре­глед це­ле де­о­ни­це мо­тор­ном дре­зи­ном. Месец и по дана пре динамичког обављено је и статичко испитивање пруге.  

Садашњем тестирању претодило је стављање контактне мреже изнад пруге под високи напон крајем августа. 

До краја септембра могло би се очекивати да новосадски Институт за испитивање, процену стања и санацију конструкција, Грађевински биро Аxис из Сремске Каменице и Геомеханика из Београда заврше елаборате о стању крила А и Д железничке станице у Новом Саду, пошто им је уговорени рок био 60 дана од увођења у посао. Те три фирме су крајем јула почеле да процењују стабилност две целине станице за шта су склопиле уговор са наручиоцем - „Инфраструктуром железнице Србије“ (ИЖС), која је 5. јула расписала тендер за израду елебората за читав објекат. С обзиром на то да се за преостала два крила - Б и Ц нико није јавио на тендер, раде се само А и Д. 

Пр­ви пут у Ср­би­ји из­гра­ђе­насу и три еко­дук­та, сва­ки ду­жи­не  по 46 ме­та­ра, ко­ји ће омо­гу­ћа­ва­ти жи­во­ти­ња­ма без­бе­дан пре­ла­зак пре­ко пру­ге, на де­о­ни­ца­ма Лов­ће­нац – Бач­ка То­по­ла, Бач­ка То­по­ла – Жед­ник и Су­бо­ти­ца – др­жав­на гра­ни­ца

Први преговарачки поступак за посао који је сада у току, расписан је двадесет седам дана после пада надстрешнице због чега је смртно страдало 16 људи. Он је обустављен 10. децембра, па је  „Инфраструктура железнице Србије” покренула нови 17. децембра. Факултет техничких наука (ФТН) у Новом Саду се крајем јануара јавио на тај други са Институтом за испитивање материјала.

Међутим, 17. маја уговор је раскинут. Трећи покушај да се повери тај посао референтним установама или предузећима био је такође безуспешан, јер се на јавни позив који је био отворен до 19. јуна нико није јавио.

Ра­до­ви на бр­зој пру­зи Но­ви Сад - Су­бо­ти­ца, об­у­хва­ти­ли су по­ла­га­ње око 273 ки­ло­ме­та­ра но­вих ко­ло­се­ка, укљу­чу­ју­ћи дво­ко­ло­сеч­ну пру­гу и ста­нич­не ко­ло­се­ке. Угра­ђе­не су и 302 скрет­ни­це, а за из­град­њу бр­зе пру­ге би­ло по­треб­но ура­ди­ти око осам и по ми­ли­о­на ку­би­ка зе­мља­них ра­до­ва.

На тра­си бр­зе пру­ге Но­ви Сад - Су­бо­ти­ца из­гра­ђе­но је, по­ред оста­лог, шест мо­сто­ва укуп­не ду­жи­не 2.330 ме­та­ра, пет га­ле­ри­ја, 15 под­во­жња­ка, 27 над­во­жња­ка ду­гих ско­ро че­ти­ри ки­ло­ме­тра. По­ред то­га, по пр­ви пут у Ср­би­ји из­гра­ђе­на су и три еко­дук­та, сва­ки ду­жи­не од по 46 ме­та­ра, ко­ји ће омо­гу­ћа­ва­ти жи­во­ти­ња­ма без­бе­дан пре­ла­зак пре­ко пру­ге, на де­о­ни­ца­ма Лов­ће­нац – Бач­ка То­по­ла, Бач­ка То­по­ла – Жед­ник и Су­бо­ти­ца – др­жав­на гра­ни­ца. Са­гра­ђе­на су и 33 про­пу­ста ду­га око 800 ме­та­ра.   

Када буде успостављен редован железнички саобраћај на целој деоници брзе пруге, између Београда и Суботице путоваће се осамдесетак минута. Возом ће се од Београда до Бачке Тополе путовати 64 минута, а до Врбаса 53. Време путовања међународних путничких возова од Новог Сада до Суботице износиће 42 минута. Теретни возови ићи ће нешто спорије. Њихова максимална брзина биће до 120 километара на сат.

Између Београда и Суботице, на деоници дугој 183 километра пре градње брзе пруге,  свега 35 километара пруге је било двоколосечно и то од главног града до Старе Пазове, а путовало се  4 сата и 37 минута, што значи да је просечна брзина возова била око 40 километара на сат. На чак 56 километара, од Ловћенца до Суботице возови су ишли 40 километара на час, док је између Новог Сада и Суботице на десет места због лошег стања колосека и железничке инфраструктуре била уведена лагана вожња.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.