АЈКУЛЕ ОСТАЈУ БЕЗ ЗУБА Ево зашто ајкуле губе своје препознатљиво оружје

Међутим, способност поновног раста зуба можда неће бити довољна да осигура да могу да издрже притиске загревања света где океани постају киселији, открило је ново истраживање. Истраживачи у Немачкој су испитали зубе ајкула под различитим сценаријима ацидификације океана и показали су да киселији океани доводе до слабијих зуба ових предатора, пише Phus.org.

- Зуби ајкула, иако се састоје од високо минерализованих фосфата, и даље су рањиви на корозију под будућим сценаријима ацидификације океана. Они су високо развијено оружје направљено за сечење меса, а не за отпорност на киселину океана. Наши резултати показују колико чак и најоштрија оружја природе могу бити рањива - рекао је Максимилијан Баум, биолог са Универзитета Хајнрих Хајне у Диселдорфу и први аутор чланка објављеног у Frontiers in Marine Science.

Повећање киселости или ацидификација океана је процес током којег се пХ вредност океана стално смањује, што резултира киселијом водом. Углавном је узроковано ослобађањем CO2 које генерише човек. Тренутно је просечан pH светских океана 8,1. До 2300. године очекује се да ће пасти на 7,3, што га чини скоро 10 пута киселијим него што је сада.

За своју студију, истраживачи су користили ове две pH вредности како би испитали ефекте киселије и мање киселе воде на зубе ајкула црноврхог гребена. Ронилац је сакупио више од 600 одбачених зуба из акваријума у којем су биле смештене ајкуле. Шеснаест зуба – оних који су били потпуно нетакнути и неоштећени – коришћено је за pH експеримент, док је још 36 зуба коришћено за мерење обима пре и после. Зуби су инкубирани осам недеља у одвојеним резервоарима од 20 литара.

- Ова студија је започела као дипломски пројекат и прерасла је у студију са рецензијом. То је сјајан пример потенцијала студентског истраживања. Радозналост и иницијатива могу покренути право научно откриће - рекао је старији аутор студије, професор Себастијан Фрауне, који руководи Институтом за зоологију и интеракције организама на XXY.

У поређењу са зубима инкубираним на pH 8,1, зуби изложени киселијој води били су значајно оштећенији.

Студија је посматрала само одбачене зубе неживог минерализованог ткива, што значи да процеси поправке који се могу десити у живим организмима нису могли бити узети у обзир.

- Kод живих ајкула, ситуација може бити сложенија. Оне би потенцијално могле да реминерализују или замене оштећене зубе брже, али би трошкови енергије за то вероватно били већи у закисељеним водама - објаснио је Фрауне.