Председник САНУ академик Владимир Костић, честитајући годишњицу, истакао је да је реч о стратешком институту Академије чијим члановима ни најмање не завиди на послу кога су се прихватили.
"Није лако чувати ни археолошке ископине, а језик то дефинитивно није, иако га многи тако доживљавају. Ви чувате, истражујете, гајите и развијате живи организам који се увија, наизменично умиљава и копрца, бежи, крије се или претвара, развија, најчесће ако се на њега пази или не ретко улеће у анорексију, која се потом дуго лечи и то са променљивим успехом", приметио је Костић.
Он је констатовао да је посао Института за српски језик "посао весталки које одржавају пламен нашег језика у средини у којој број стручњака за језик полако превазилази број фудбалских експерата".
Костић је указао на важност језика као лекар који је био принуђен да га посматра са деменцијалне стране патње и болести, поменувши симптоме Верникеове афазије код које болесник не разуме садржај говора и фронтотемпоралне деменције која доводи до потпуног губитка способности говора.
"У свом скоро четрдесетогодишњем искуству неуролога нисам видео, сем оних у терминалним боловима, болеснике који више пате", рекао је Костић, додавши да запослени у Институту за српски језик "превенирају фронтотемпоралну деменцију у организму једног друштва".
Специјални саветник министра културе и информисања Драган Хамовић рекао је да Институт за српски језик није нимало случајно основан на стогодишњицу важне културне битке за преутемељење српског књижевног језика.
"Борба за ослобођење и за подржављење била је нераздвојна од борбе за српски језик. Данас оно тада изборено, олако препуштамо другима скоро се снебивајући да поменемо да на језик Вуков, Његошев, Даничићев, да на језик Вишњићев и Андрићев, имамо нека преча права од заступника идентитетских конструката новијег датума који су вољно раскинули језичке и друге заједнице са нашим народом, којем ништа није поклоњено и који ником ништа није отео", истакао је Хамовић.
Он примећује да је језик данас "више средство распамећивања него памћења".
"Поучавају нас ту недавно да четири развијене земље могу да говоре једним језиком и остављају по страни просту чињеницу да никоме није пало на памет да том великом језику мења име зависно од краја у коме се говори, нити да умножава политичке језике као у случају нашег вуковског језика", каже Хамовић.
Он је констатовао да оно што су наши претходници са муком очували, ми препуштамо будзашто и ни за шта без имало самопоштовања, а елементарна културна неодговорност оглашава се за отвореност и врлину.
"У држави за коју се изборио српски народ морамо да се правдамо чак и пред деловима своје отуђене елите што уопште помињемо реалну потиснутост националног писма не само у региону него и у самој Србији", рекао је Хамовић, поручивши да "ако нам је стало до државе, биће нам стало и до језика, ако нам је стало до слободних и одговорних појединаца, биће нам стало до језика".
Он је поменуо и да актуелни кабинет Министарства културе и информисања сматра да је крајњи час да се небрижљив однос према културној тековини српског језика и писма измени и зато је израђен предлог за измену Закона о службеној употреби језика и писма који предвиђа прецизније одређење домена службене употребе српског језика и ћириличног писма и предлаже увођење Савета за српски језик.
Помоћник министра за науку Никола Танић оценио је да је 70 година Института за српски језик, седам деценија мукотрпног рада на нимало једноставном стратшком задатку очувања националног језика и културе и додао да је у прилог тим напорима оформљен Центар за језик и културу у Тршићу који ће заживети од 1. јануара.
Директорка Института др Јасна Влајић Поповић осврнула се на историјат те институције, скренула пажњу на млад и перспективан колектив који броји 65 истразивача, остварене резултате у протеклој деценији.
Она је рекла да је Институт започео систематски рад на дигитализацији грађе и речника, да су постављене две онлајн платформе "Препис" са дигитализованом рукпописном грађом из Призрена и речничка "Расковник", а започета је и дигитализација грађе за Речник САНУ.
У Институту данас се реализују пројекти "Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика", "Обрада старог српског писаног наслеђа и израда Речника црквенословенског језика српске редакције".
Влајић Поповић је поменула и пројекте "Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика", "Дијалектолошка истраживања српског језичког простора", "Опис и стандардизација савременог српског језика" и потпројекат "Примена лингвистичких истраживања у изради дигиталног појмовника".
