Дакле, ко нам је украо лето, односно, шта је донело оволику кишу и снижење температуре?
- Када се погледају метеоролошки подаци досадашњег дела лета ја не бих рекао да нам је баш украдено. Ако посматрамо само последњих десетак година можемо да видимо да је било месеца јула и с више кише, например 2014. била су 22 дана са падавинама и пало је 131.8 литара кише, а ове године до сада било је 12 дана са падавинама и пало је 69.7 литара кише. Говорим о резултатима главне метеоролошке станице на Римским Шанчевима. Средња минимална јутарња температура ваздуха била је у јулу 2013. године свега 15.1 степен Целзијуса, а ове године је до сада 16.8 степени. Једино је у погледу максималних температура до сада овај период испод просечних вредности: у последњих десетак година просечна максимална температура ваздуха је око 29.4, а ове године је 26.4 степени. Последњих дана на време у нашим крајевима утиче циклон који је прешао преко нас и налази се изнад Црног мора. Због њега у наше крајеве долази хладнији и влажнији ваздух који због сунца и локалних утицаја ствара, нарочито у поподневним сатима, грмљавинске облаке који доносе пљускове и грмљавине.
Да ли се полако мења клима на нашем и осталим просторима и да ли се код нас губе разлике између годишњих доба?
- Посматрајући метеоролошке податке изгледа као да сте у праву, мада има година када имамо сва годишња доба, али има и оних када зиме скоро да нема или када из зимске одеће ускачемо у одећу за плажу.
Колико често вас људи питају какво ће бити време сутра и да ли се жале ако погрешите?
- Има разног света који ме пита за прогнозу времена, од пријатеља и познаника до пољопривредника и људи којима посао зависи од времена. Како сви знају да радим на радарском центру и да ми је краткорочна прогноза (за пар сати) најважнији део посла тако су и питања углавном такве природе: какво ће време бити у наредних пар сати. Наравно да људе интересује и прогноза за дужи период, али ја свима одговарам да је прогноза до пет дана у реду, а за дужи период је то већ статистика.
Када узети годишњи одмор?
Метеоролог Миодраг Стојановић, према средњерочној прогнози, предвиђа како ће изгледати остатак лета у Војводини, хоће ли бити дужих сунчаних периода, када да идемо на годишњи одмор?
АВГУСТ, Право лето: Изгледа да право лето долази тек у августу јер ће средња минимална температура ваздуха бити изнад вишегодишњег просека, за 1.5 степен Целзијуса, у Војводини. И средња максимална температура ваздуха биће изнад вишегодишњег просека, за 1.7 степен. Месечна сума падавина биће у границама вишегодишњег просека, чак нижа за око 1 мм.
СЕПТЕМБАР, Просечно топао и сув: Средња минимална температура ваздуха биће изнад вишегодишњег просека, али само за 0.5 степени Целзијуса. Средња максимална температура ваздуха биће у границама вишегодишњег просека, заправо виша тек за око 0.1 степен. Месечна сума падавина биће у границама вишегодишњег просека, чак и нижа за око 5 мм.
Свакоме ко ради може да се деси да погреши. У прогнози времена те су грешке, ако се прогностичар држи само модела, још вероватније, јер се деси да модел не предвиди развој времена због мноштва елемената који се узимају у обзир. Ту сад ступа на сцену искуство метеоролога: узима се у обзир претходни дан, тренутна ситуација и онда се коригују модели и долази до много прецизније прогнозе. Како су нам сада на располагању и савремена средства као што су метеоролошки сателити и метеоролошки радари, то је вероватноћа добре прогнозе знатно повећана. Наравно да сам и ја имао лоше прогнозе и то углавном дате пријатељима и познаницима. Е, тада крећу шале као она каква ће бити зима (оштра, Индијанци скупљају дрва...) и сличне.
Може ли метеоролог да покисне? Да ли носите кишобран са собом за сваки случај?
- Наравно да и метеоролог може да покисне, али знатно ређе него остали свет. Ја пре него што изађем из куће, ако је временска ситуација нестабилна, обавезно погледам тренутну радарску и сателитску слику тако да је вероватноћа да покиснем стварно минимална. Иначе, баш не волим кишобран и јако га ретко носим.
Да ли се човек који толико добро познаје време, плаши временских непогода, попут грмљавине, будући да се каже да знање елиминише страхове?
- Ја се као и остали свет склањам од непогода. Лично, када нисам на послу, волим да посматрам муње јер оне праве спектакл на небу поготово у вечерњим и ноћним сатима.
Колико је тежак посао метеролога с обзиром на то да проводите доста времена на терену, одвојени од породице, у противградном Радарском центру „Бајша”?
- Ово је јако одговоран посао. Ради се 24 сата дневно ако треба. Ја сам као шеф Радарског центра „Бајша” одговоран за скоро 628 хиљада хектара пољопривредне површине, стрелце на 131 лансирној станици и посаду радарског центра. Сезона одбране од града траје од 15.04. до 15.10, припреме сезоне крећу још половином фебруара, а скупљање опреме после сезоне се завршава половином новембра. Мени као и осталим људима који раде на радарском центру наравно да тешко пада одвојеност од породице. Али прихватили смо ове услове рада и не жалимо се.
Колико заиста помаже противградна заштита, будући да често буде штете на њивама?
- Овим послом се бавим, са прекидом од пет година, од 1992. године. Противградна одбрана је заснована на научним принципима и када су сви услови, као што су противградне ракете, исправни метеоролошки радари, активиране лансирне станице, испуњени према истраживањима наших еминентних професора метеорологије показују да је ефикасност преко 70 одсто. Никада нико од метеоролога који се баве одбраном од града није тврдио да је могуће 100 посто одбранити се од града. Рецимо, ове године на територији коју брани Радарски центар „Бајша” имамо негде око 550 хектара са штетом што је око 0.09% брањене пољопривредне површине. Често се настале штете приписују граду, а у ствари су настале од олујног ветра и велике количине падавина које су карактеристичне за грмљавинске облае.
Када нека временска непогода однесе животе, често кривимо изворе загађења у савременом свету. Шта су неке основне ствари које ми лично можемо да урадимо да смањимо то загађење?
- Мислим да се те непогоде приписују променама климе које су наводно настале због ефеката стаклене баште који опет настаје због загађења ваздуха. Што се тиче нашег доприноса очувању човекове средине мислим да би морали да кренемо са информисањем деце од малих ногу да имамо само ову једну планету и да морамо да је пазимо и мазимо. Често наводим једну ситуацију: млади отац купује сладолед своме трогодишњем сину, даје му сладолед онако запакован и док он плаћа клинац отвара сладолед и мртав хладан баца папир на улицу. Отац се уопште не осврће и њих двојица одлазе. Прави пример како не сме да се образује дете јер кад одрасте шта мислите како ће се односити према околини у којој живи?
Снежана Милановић
