У Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине завршена је друга фаза обнове и сређене су 24 собе и 12 купатила.
Све собе су двокреветне и по две собе имају излаз на заједничко купатило у којем су тоалет и туш-када, као и лавабо, који се налази и у свакој соби. У собама су и ормарићи у које породиље могу да ставе личне ствари.
- Прве маме и бебе усељене су у обновљене собе од почетка ове године. Из донације смо обезбедили и 24 телевизора, а сада се надамо да ће нам СББ дати бесплатно прикључење на кабловску ТВ, јер ми то не можемо да платимо. У собама је и нова расвета, а постављени су и комарници – каже управник Клинике професор др Тихомир Вејновић.
Прве обнове започете су у лето 2016. године и завршене пре годину дана, а тада је сређена такозвана „барака“, односно Завод за гинекологију.
Током 2017. године у новосадском породилишту било је 6.606 порођаја, а рођено је 6.814 беба. Годину дана раније, током 2016. године, било је 6.506 порођаја, а рођене су 6.602 бебе.
- Тада је урађено осам соба и четири купатила, урађене су две операционе сале и сређено 1.500 квадратних метара. Покрајински секретаријат за здравство дао је за ту фазу радова шест милиона динара. У јуну прошле године почела је друга фаза, за коју је Покрајински секретаријат обезбедио 12 милиона динара. Пацијенти нису ни знали да су у току неки радови, јер смо потпуно реорганизовали посао и преселили цео операциони програм, собе, убацивали по још један кревет у собе. Све је редовно радило – наводи професор Вејновић.
Нова зграда породилишта усељена је 2006, али је пре тога годинама објекат стајао недовршен и градилиште је било отворено. Због тога су одмах након усељења имали проблеме с водом, цевима и санитарним чворовима. Вејновић каже да су санитарије пуцале. Пре ове обнове, шест соба и четири купатила били су ван функције, пропали су одводи од туш-кабина, није могла да се уради само санација. Влага је улазила у зидове и исељавана је једна по једна соба.
- Само током 2016. забележено је 600 позива техничкој служби због цеви, водовода, инсталација, а питање је колико је било незабележених позива техничкој служби. Стање је било на ивици одрживости система. Сада је све санирано, замењене су комплетне водоводне инсталације и сређене собе у беби-френдли програму, као и собама где бораве порођене жене које нису у беби-френдли програму – објашњава др Вејновић и додаје да годишње имају око 6.500 порођаја, а то значи 6.500 жена и бар исто толико беба, односно укупно 13.000 пацијената, а бар 600 беба годишње буду смештене и збринуте у јединици интензивне неге.
Управник Бетаније каже како за ову годину планира и трећу фазу радова, која би обухватила сређивање незавршеног новог дела породилишта, такозваног Ц2 објекта гинекологије.
- Ту је завршено око 60 одсто радова. Имамо лифтове, инсталације, климе, грејање и требало да се за пола године све уради. Треба да завршимо пројекат, а планирамо да ове године завршимо и те радове. Онда би цела перинатологија и нови део гинекологије били реконструисани – прича др Вејновић.
Др Вејновић напомиње да сваке године имају повећање броја порођаја за око једна одсто, те да су једино породилиште у региону које има овакав раст. Стога ће, сматра он, у једном тенутку морати да се прави и ново породилиште, јер је ово пројектовано за око 3.500 порођаја годишње, а уради се двоструко више порођаја.
Одлуком Министарства здравља у Бетанији се примењују четири нове технологије, међу којима је и „Модификација технике царског реза по Вејновићу“, као научно доказана и проверена здравствена технологија. Др Вејновић каже да је решење о увођењу нове здравствене технологије стигло у децембру 2017. године, али да он ову методу практикује 17 година, те да се она примењује и у иностранству.
- Реч је о царском резу који садржи све елементе минимално инвазивне хирургије, као и посебан принцип имитације механизама природног порођаја – каже др Вејновић.
- Оно што нас још издваја од других је и то да смо од краја 2016. урадили више хиљада обезбољених порођаја, односно дата је аналгезија пацијенткињама. Иако имамо мало анестезиолога, њих 11, а требало би нам између 15 и 18, успели смо да урадимо овај посао. Надамо се да ћемо ове године добити по двоје анестезиолога и неонатолога. Примена ИЗИС-а је у потпуности заживела у Поликлиници. Током 2015. имали смо годишње 1.000 прегледа у Поликлиници, а од октобра 2016, када је урађена реорганизација рада Поликлинике, од две амбуланте сада имамо осам и за годину дана урађено је 30.000 прегледа – наводи др Вејновић и напомиње да су раније све те прегледе радили у Клиници, али се они нису водили на овај начин. - Преко система ИЗИС омогућено је преко матичног броја пацијента, сагледавање комплетних извештаја и налаза пацијената електронским путем, што значајно убрзава и олакшава прегед здраственог стања наших пацијенткиња. Очекујемо да ће и наплата наших услуга преко Фонда за здравствено осигурање на тај начин бити транспарентнија.
Љ. Петровић
