Ове године, фестивал се одржава у част 240-годишњице оснивања “Норме” - школе за образовање српских учитеља, те је овим поводом у изложбеном павиљону Ректората Универзитета отворена и изложба “Норма Аврама Мразовића - 240 година образовања српских учитеља” која ће трајати до 30. јуна.
„Универзитет у Новом Саду је протеклих десет година врло успешно организовао сусрете, не само са академском заједницом, него и са широм публиком и основна мисија фестивала јесте да представи потенцијале које ова високошколска установа има у области науке и високог образовања“, рекао је ректор Универзитета у Новом Саду др Душан Николић.
„Постоји још нешто једнако важно, а то је мотивација младих људи да одлуче да се баве науком, којој свакако претходи високо образовање. Наш циљ је тај да младим људима предочимо све оно што могу да науче на овом Универзитету, јер нам је важно да они направе добре животне изборе.“
Према ректоровим речима, протеклих неколико година фестивал је до извесне мере трансформисан, јер је добио међународни карактер, са све више гостију из иностранства и то са водећих институција из области науке и високог образовања.
„Добили смо још једну компоненту, односно није више само фестивал науке, већ и образовања и у овом другом сегменту представљамо наше студијске програме којих је око 400 - рекао је Николић и додао да је Универзитет у Новом Саду један од водећих по броју студијских програма који су акредитовани и који се нуде на нивоу основних, мастер и докторских студија и то не само у држави, већ у читавом региону.“
Како је рекао председник Организационог одбора 10. Међународног фестивала науке и образовања проф. др Стеван Станковски, присутни су гости са чувеног Обједињеног института за нуклеарна истраживања у Дубни из Русије, као и гости из Француске, који ће говорити о климатским променама и посебно о утицају климатских промена на пољопривредну производњу. Традиционално је ту и Конфучи институт из Кине, помоћу којих се посетиоци могу упознати са традицијом и кинеском културом.
„Ове године имамо око 75 радионица на којима ће бити представљено преко 30 различитих области које се изучавају на Универзитету, са 14 представника са факултета и три наша института“, рекао је Станковски и додаје да на фестивалу има преко 500 учесника од професора, преко младих истраживача до студената и волонтера.
Према речима декана Педагошког факултета у Сомбору проф. Жељка Вучковића, када неко баштини традицију дугу 240 година у школовању учитеља, онда он има огромну одговорност и знање како школовати учитеље за 21. век.
„Заборављамо да сва деца која су данас у нашим основним школама, заправо су деца рођена у трећем миленијуму, фамилијарна са научном, нарочито технолошком револуцијом“, рекао је Вучковић.
„С тога савремени учитељ мора, на трагу својих најбољих представника из прошлости, да прати захтеве и потребе новог времена и да буде учитељ за 21. век, а то је управо мисија данашњег Педагошког факултета у Сомбору.“
Поводом изложбе посвећене великом јубилеју - 240 година образовања српских учитеља, директор Музеја Војводине др Драго Његован, рекао је да се треба подсетити која је то историјска вертикала пређена од оног времена до савременог доба и да је то суштина њеног приказивања.
„Изложба се састоји од предмета из фондуса самог Педагошког факултета у Сомбору и наше збирке за просвету из Музеја Војводине“, казао је Његован.
„Све то је скупљано кроз векове, а најзанимљивије су старе књиге и уџбеници, попут оних од Рајићеве историје па надаље.“
Како је рекао наш саговорник, изложене су и педагошке књиге Ђорђа Натошевића, али и стара учила која данас више не постоје у школама, али су веома занимљива за природу, географију и неке друге предмете. Ту су дневници, сведочанства, дипломе, као и уметничке слике најпознатијих ђака тадашње Сомборске учитељске школе.
И. Миклоши
