Наиме, Фискални савет је, уз подсећање на то да је последња измена Закона о ПИО дала Влади Србије дискреционо право да, у складу с могућостима, појединим пензионерима исплаћује новчано увећање уз пензију до укупног износа средстава до 0,3 одсто БДП-а годишње, предложио да се изабере једна од пет понуђених формула за усклађивање пензија, које би било економски одрживо и издашније од последње усвојене изменама Закона о ПИО. Тако Фискални савет предлаже: да се пензије усклађују с инфлацијом и делом раста БДП-а преко два процента, затим 50 одсто с инфлацијом и 50 с растом БДП-а, или 50 с инфлацијом и 50 с растом просечних зарада. Нуди се и формула по којој би се пензије усклађивале 40 одсто с инфлацијом и 60 с растом просечних зарада, те 30 с инлафцијом и 70 с растом укупне масе зарада.
Председник Савеза пензионера Србије Ђуро Перић сматра да би за пензионере најбоље било да се пензије усклађују 60 одсто с растом зарада и 40 одсто с инфлацијом, али напомиње да ће та организација тек донети одлуку о томе.
Савез ће се наредних дана на седници изјаснити о томе који би предлог за пензионере био најбољи, водећи при том рачуна о томе да се не наруши фискална стабилност, навео је Перић.
Како додаје, то како је сада најлошије је решење – не зна се ни када ће бити повећање, ни колико, ни за кога.
Влада пре свега треба да каже да ли ће пет одсто повећања, које добијају најсиромашнији, бити из буyета као врста социјалног давања, или ће то ићи из касе Фонда ПИО. Уколико је ово друго, то није добро јер ће нарушити стабилност фонда, каже наш саговорник.
С друге стране, у ресорном Министарству рада сматрају да просечна пензија у Србији треба да буде виша него сада, с циљем да буде на нивоу минималне потрошачке корпе, која сада износи 36.000 динара. У Министарству не желе да лицитирају процентом евентуалног јачања чека ове години, подсећајући на то да ће он бити у складу с растом државних прихода, али и у усклађен с износом минималне цене рада која се утврђује у септембру.
Србија је почетком 20. века међу првим земљама Источне Европе усвојила Бизмарков систем државног пензијског осигурања и доследно га прати до данас.
Јавни пензијски систем установљен је у оквиру некадашње Краљевине СХС 1922. и настављен је након Другог светског рата. Србија је тек 2003. усвојила модеран реформски Закон о ПИО, али је и даље остао државни систем осигурања који претпоставља јасну и предвидиву везу између доприноса уплаћених током радног века и висине пензије.
Иначе, пензије су после првих озбиљних пензијских реформи усклађиване с растом зарада, затим с растом инфлације. Чак је постојала и одредба Закона о ПИО по коојм просечна пензија није смела пасти испод половине просечне плате у држави. Од пре неколико година пензије се не усклађују нити с инфлацијом нити с растом просечних плата већ у складу с економским могућностима, односно оствареним БДП-ом. Тај потез Влада је морала да учини јер је претила реална опасност од банкрота Фонда ПИО и поред тога што је држава сваког месеца из буyета дотирала редовну исплату пензија, и то с више од 30 одсто. Сада је тај проценат смањен, али без дотација из буџета редовних исплата пензија, и поред повећања броја запослених, не би било.
Љубинка Малешевић
