Ово је показало је истраживање Специјалне болнице “Вита” из Новог Сада, поводом Међународног дана борбе против злоупотребе и трговине дрогама, који се обележава 26. јуна. Истраживање је спроведено о ставовима, изложености и информисаности младих о злоупотреби дрога, у циљу подизања нивоа свести о овом проблему, и указивања на неопходност континуираног превентивног рада са младима. Овога пута, у фокусу анонимне анкете била је студентска популација, укупно 439 испитаника, са универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Суботици и Косовској Митровици, просечне страрости 23 године.
С обзиром на претходна истраживања болнице “Вита”, рађених на општем узорку младих од 15 до 30 година и узорку средњошколаца узраста 15 до 18 година, циљ је био да се овакавим одабиром узорка допуни и заокружи овај низ истраживања на тему злоупотребе дрога код младих.
- Добијени резултати говоре у прилог томе да је и у студентској популацији присутан висок ниво доступности и изложености дрогама у непосредном окружењу. Тако чак 74 одсто студената изјављује да познаје неког у свом блиском окружењу ко користи дроге, нешто више од 63 одсто испитаних студената је било директно понуђено неком дрогом (најчешће марихуаном), док скоро половина њих (око 49 одсто) зна где и од кога могу да набаве дроге.
Девојке нешто обазривије од момака
Такође, као и у осталим узорцима, тако и код студентске популације девојке показују нешто више опреза у ставовима, мање су изложене ризицима и нешто одговорније у понашању у односу на младиће, али и даље деле већи део ризика са њима. Па је тако, на пример, предрасуда о подели на “лаке и тешке” дроге присутна код 70 одсто девојака, односно 76 одсто момака, предрасуда о могућем контролисаном узимању дроге је присутна код 45 одсто девојака, наспрам 54 одсто код младића , док је дрогом директно понуђено 55,7 одсто девојака и чак 71,3 одсто момака. Искуство са дрогом је имало 34,4 одсто девојака, наспрам 42,7 одсто момака.
Такође, испитаници су показали смањену дистанцу према дрогама и значајан ниво ризичног понашања кроз потврду чак 38,6 одсто њих да је имало искуство са неком од дрога. Овај проценат искуства са дрогама узорка из студентске популације превазилази резултате добијене на узорку опште популације младих од 15 до 30 година, које је на нивоу око 28 одсто - наводи директор и власник болнице “Вита” Милан Влаисављевић.
О смањеној дистанци према дрогама и релативизацији ризика од њене злоупотребе, поред овог високог процента искуства у конзумирању, говори и значајно присуство типичних предрасуда и заблуда о самим дрогама, посебно видљиво кроз погрешно уверење да је оправдано делити дроге на “ лаке” и “тешке”, коју подржава 73,2 одсто испитаних, као и ризично размишљање да је дрогу могуће контролисано и повремено узимати, без већих последица, које потврђује око половина испитаних.
Први средње ризичан
У Србији је 15 одсто ученика првог разреда средњих школа пробало неку дрогу. Употреба дроге током живота чешћа је код младих који живе у градовима у односу на села, показала су истраживања Института за јавно здравље Батут. Млади најчешће користе марихуану, затим екстази, амфетамине, ЛСД, али и друга халуциногена средства, крек, кокаин, хероин.
Сваки десети ученик првог разреда средње школе користио је неку илегалну дрогу, а да то није марихуана или хашиш.
Резултати из наведеног узорка указују на то да студентска популација дели ризике окружења са својом генерацијом (изложеност дрогама, доступност и понуда дроге…), али и да показују нешто већи ниво предрасуда и заблуда о самим дрогама, што смањује дистанцу према њима и релативизује ризике, Оваква позиција их по добијеним резултатима води и у ризичније облике понашања, односно већи проценат искуства са дрогама. То је посебно изражено код момака где 42,7 одсто њих пријављује искуство са дрогама, при чему је чак трећина њих који су потврдили искуство са наркотицима што упражњавају редовно, тј. викендом или више пута недељно.
Љ. Петровић
