Председник Светске асоцијације за рационалну употребу антибиотика др Стјуарт Леви из САД рекао је како ће бактерије постати резистентне на све антибиотике, уколико им дамо довољно времена и довољно антибиотика, каже професор др Синиша Севић из Клиничког центра Војводине, један од аутора новог Националног водича добре клиничке праксе за рационалну употребу антибиотика Министарства здравља.
Министарство здравља пре три године прикључило се глобалним напорима за сузбијање антимикробне резистенције и рационалну употребу антибиотика и у Србији је потрошња антибиотика смањена за 32,8 одсто. Министарство је формирало Радну групу за израду националног водича добре клиничке праксе за рационалну употребу антибиотика, како би се добио свеобухватни, на доказима засновани и у пракси употребљив водич.
Национални водич је помоћ и подршка лекарима у избору правог терапијског приступа у примени антибиотика за све нивое здравствене заштите, што обезбеђује унапређење и уједначавање лекарске праксе и унапређење квалитета пружања здравствених услуга. Др Севић каже како је овај водич намењен лекарима у болничким установама, а претходно је издат водич намењен лекарима у примарним здравственим установама.
Резистенција је глобални проблем, који није поштедео ниједну државу на планети и сви се суочавају с овом појавом и њеним брзим ширењем. Резистенција је забележена од педесетих година прошлог века, али се тада развијао велики број нових антибиотика. После неколико деценија имамо мање новооткривених антибиотика, а бактеријска резистенција расте због њихове велике, а често и неоправдане примене, упозорава професор Севић.
Од краја 90-их година уводи се систематско праћење резистенције и од тада датира термин мултиплорезистентних микроорганизама (МДР), који су отпорни на три или више лекова из групе антибиотика. Након тога су се појавила још два појма која говоре о развоју отпорности бактерија на ове лекове. То су екстензивно резистентни сојеви (ЕДР) који су осетљиви на свега један или два лека и панрезистентни сојеви (ПДР) који су отпорни на све антимикробне лекове, што се бележи и у нашој земљи.
Појава МДР и ЕДР сојева повећава трошкове лечења, дужину лечења, а ПДР повећава и смртност код инфекција узроковних овим сојевима. Зато је у склопу Прве националне кампање за рационалну употребу антибиотика циљ да се с једне стране ограничи употреба антибиотика на ситуације када је то неопходно и када они могу да помогну, а с друге стране да се спречи употреба антибиотика као основни фактор настанка и ширења резистенције, објашњава др Севић.
Водичи за избор антибиотика постоје свуда у свету, а и овај водич намењен је правилном избору лека. Стање отпорности на лекове није исто у свакој земљи, те је стога неопходно да се прави посебни, национални водичи.
Препоручени антибиотици предложени су према врсти инфекције и најчешћим узрочницима тих инфекција, а лекови су наведени за сваку инфекцију и намењени за давање у болничким условима. Водич треба да помогне лекарима различитих специјалности у лечењу инфекција различитих локализација и нуди лекове првог и другог избора, уважавајући податке о стању резистенције добијених из референтних националних лабораторија у Србији, објашњава професор Севић и додаје како је у водичу приказ дат по инфекцијама и препорученим лековима.
Национални водич је корак у процесу управљања антибиотицима, а то подразумева прво праву индикацију, односно дијагнозу, потом правилан избор антибиотика, а онда и правилан избор дозе и дужине давања лека. Севић истиче да водич помаже у прављењу правог избора.
У водичу се налази и део за предијатрију, као и за хируршку профилаксу, а његовом широком применом могу да се коригују прописивачке навике лекара, што доводи и до смањења потрошње антибиотика и стопе резистенције у Србији.
Професорка др Милица Бајчетић из Института за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију Медицинског факултета у Београду такође је учествовала у писању Националног водича и каже како је стопа прописаних антибиотика на 1.000 деце смањена током 2017. за 18 одсто у односу на 2011. када је Србија с просечном стопом од 1.500 прописаних антибиотика на 1.000 деце била међу највећим потрошачима ових лекова у Европи.
Светска здравствена организациа инсистира на томе да се у пракси користе природни пеницилини, као лекови првог избора. На жалост, одавно на нашем тржишту није био регистрован ниједан антибиотик за оралну употребу из ове групе. Већина компанија их не производи због ниске цене на тржишту. Неке од европских земаља решиле су овај проблем субвенцијама. То је разлог зашто је амоксицилин, пеницилински антибиотик проширеног спектра, најчешће прописиван антибиотик, напомиње др Бајчетић.
Најновији резултати показују да је нерационална употреба антибиотика код обољења изазваних вирусима значајно смањена. Учињен је велики помак, али је неопходно још доста тога да се коригује. Најчешће прописивани антибиотици су амоксицилин, цефалексин, амоксицилин с клавуланском киселином, азитромицин и цефиксим, наводи др Бајчетић.
Према њеним речима, један од основних задатака у наредном периоду је промоција водича који није обавезан, али се очекује да ће значајно унапредити рационалну потрошњу антибиотика у Србији. Водич обухвата све групе пацијената, укључујући и децу, а препоруке за терапију усклађене су с подацима о резистенцији на антибиотике у Републици Србији.
Антибиотике не треба прописивати код вирусних инфекција, осим ако за то не постоје оправдани разлози. Пацијенте који инсистирају да им се непотребно пропише лек требало би упознати с препорукама водича и објаснити све нежељене ефекте терапије. Досадашња искуства из света показују да се највећи успех постиже едукацијом становништва, саветује др Бајчетић.
Љубица Петровић
