Нисам ни погледао шта или кога јер сам тог трена, пребачен пола века уназад, био у прашини (бос) бачког летњег пута, журио са салаша у школу, а исте такве текунице, само више њих, усправне као свеће, гледале ме с брега на јамурачама, исто толико кратко, само с два-три окрета главе, и то несинхронизовано. Онда једна звизну и све - нестану. Како тад, тако и сад.
Наиме, књиге кажу да су ти ситни глодари, житељи степа средње и источне Европи, пред ишчезнућем. Наводно је у Бачкој, код Суботице, виђена и снимљена последња тачно 2010. а можда их још има у Срему око Јаска и Гргетега, те у Бачкој, код Лока. Тамо где још има пашњака, мало већих парчића степе који се још не ору, нису приведени „култури”.
Текунице се зову и тркунице, латински цителус, румунски глосасуслик, мађарски парлог урге, преводе се као степске веверице (најближи су род), глодари су, једу траву, семење и корење, али и гусенице и скакавце, живе у колонијама, праве себи одаје и канале у жутој земљи леса, нарасту 20 до 40 центиметара, имају дуго тело, кратак реп, велике очи на малој глави, веселе су кад је дан топао, знају да се играју, али кад их неко види, или виде да их неко гледа, нестану за трен.
Мрзим телевизију као и свако друго нужно зло, али јој увек признајем врховну моћ, па се надам да ћу текунице после те рекламе видети бар још једаред у неком старом вестерну, јер је и у Америци било тих фотогеничних преријских веверица где су „глумиле” гледаоце неке потере баш као и балангови (лопте од корова), што дочаравају самоћу каубоја. Не надам се да ће било која наша телевизија покушати да снима наше војвођанске текунице и балангове. Имају друге приоритете. Текуница за нас више нема. Нити доктора Веселина Лазића, легенде Пчесе, кога би можда привукла шетња кроз Војводину са само три циља: да се виде текунице, да се шетачи наведу на то да им испод ногу пр’не препелица и осмотри коба, која то све одозго надгледа и вреба. Онда један поглед унапред: како баба тера јариће. Шлаг на шетачку торту: ви’ор, минијатурни твистер што диже сламу и љуштике, као да смо, недајбоже, у Тексасу.
Не могу (између много тога другог) да разумем зашто су нестале текунице. Мале, ситне живуљке, не једу се, не деру због крзна, ником на сметњи, корисне човеку јер не дају инсектима да униште траву, корисне грабљивицама јер се њима хране кобе и лисице. Најкраће, важан ланац у исхрани степске фауне. Плус, још и лепе, елегантне, веселе и љупке. Можда јер - звижде!?
Павле Малешев
