Ова фантастична четворка, а која је себи уденула име „Need for Green”, завршила је радионицу непрофитне организације „Достигнућа младих у Србији”, која је одржана у Суботици, а реализована у сарадњи са Уницефом и Краљевином Шведском. Сама идеја о зеленим стајалиштима је потекла из Холандије, где су на лицу места видели како то заправо изгледа. Упорни да тако нешто имплементирају у свом граду, добили су пуну подршку и сад коначно крећу у реализацију. Међутим, да се не би зауставили на једној станици, овим перспективним гимназијалцима потребна је свака подршка, јер само уједињени и подржани могу се изборити за здравији живот у урбаној средини.
Матија: Ови зелени кровови на стајалиштима не би служили само за побољшање ваздуха и биодиверзитет, већ бисмо на тај начин промовисали и коришћење градског превоза и враћања зеленила у урбане средине.
Марија: Са припремама смо кренули пре него што смо отишли на радионицу у Суботици. Прво смо контактирали градоначелниковог помоћника, а затим и самог градоначелника, од којих смо добили зелено светло и потпуну подршку Града, а онда смо се чули са локалним медијима, од којих смо такође добили подршку и, најзад, од Уницефа добијамо финансијску помоћ.
Откуд идеја за овакав пројекат? Шта вас је привукло заштити животне средине и биодиверзитету?
Немања: На идеју смо дошли случајно, пошто нам је професор филозофије Еди Даруши предложио да учествујемо на пројекту, а ми смо се, као екипа из разреда, организовали и пријавили, како бисмо уредили аутобуска стајалишта у самом граду, јер нам је то веома потребно.
Како сте се определили за зелене кровове на стајалиштима?
Матија: Пошто сво четворо користимо градски превоз, а стајалишта су поприлично запуштена у нашем граду, у тој мери да је из њихових надстрешница кренуо да расте коров и разно биље...
Ето биодиверзитета!
Матија: Да, па зашто да не искористимо то. А и прошле године је био пројекат у Холандији и видели смо уживо те станице и онда нам је прво то пало на памет кад смо чули за пројекат.
И како планирате да га реализујете? Шта је све потребно од организације, материјала, временских рокова...?
Гаврило: Углавном смо истраживали да има одређен број слојева који треба да се поставе: прво иде хидроизолација да би могла да се постави дренажа, такође имамо биљке, које смо истраживали и нашли једну која се зове седуми, а која је вишегодишња и може да опстане у било каквим условима.
Значи, прилагодиће се и овим све већим врућинама и мањим падавинама?
Гаврило: Да, зато што није потребно никакво одржавање.
Да ли ће ваша конструкција имати и одливни ситем?
Гаврило: Имаће свој одлив и за то ћемо искористити постојеће место за одлив, само ћемо га мало прерадити да пролазници не би више стављали флаше. А план је да се овог викенда крене са реализацијом, прво реновирањем станице, а крајем септембра и постављањем крова.
То значи да имате већ сав материјал који вам је неопходан?
Матија: Радња „Green Decor” из Београда, која нам је стварно изашла у сусрет, набавила је биљке и цео систем зеленог крова и поставићемо га крајем септембра, кад су најпогоднији услови.
Колико ће бити таквих станица?
Марија: Ми финансијски не можемо сад да урадимо више од једне, тако да смо изабрали најпрометнију станицу у граду, па нам је ово пилот-пројекат. Не желимо да урадимо само једну станицу и станемо на њој. Такође, у будућности ћемо учествовати у још пројеката, на којима ћемо тражити финансије или контактирати спонзоре како се не бисмо зауставили на тој једној станици. Циљ нам је да до 2025. урадимо неколико станица и овим путем позивамо све који могу и желе да нам помогну да урадимо нешто добро за наш град.
Какве реакције суграђана очекујете? И колико ће то потрајати?
Немања: Што се тиче самих реакција суграђана, засада су позитивне. Гледао сам коментаре, шта су писали на друштвеним мрежама, јер смо већ били објављивани, и подржавају нас. Штавише, желе да и станице у близини њихових домова буду уређене као што ће бити прва станица. А колико ће трајати... Надамо се да ће све бити у реду, јер у ранијем периоду, кад је Град мењао стакла на станицама, није дуго трајало, али све у свему, ако будемо имали проблем с тим, видећемо како да га средимо.
Матија: Не траје то дуго, али ми се надамо да наши суграђани неће уништити тај кров. То иде свима нама у корист.
Будући да сте млади и поприлично еколошки освешћени, какви су вам утисци – каква је генерално ситуација међу вашим вршњацима, колико млади обраћају пажњу на здравије начине живота, екологију и остало?
Матија: У суштини, не сматрамо да су освешћени у довољној мери. То је проблем који се решава заједнички, а ми, пре свега, желимо да подигнемо свест свих становника, јер проблем је великих размера и утиче на све нас и наше животе.
И шта мислите, хоћемо ли успети у тој борби против ветрењача? Бар у догледно време...
Марија: То је мало теже питање. Подизање свести је најбитније. Ми јесмо добијали позитивне реакције наших вршњака кад је реч о идеји, али били су збуњени самом реализацијом јер мисле да ће неки пијани адолесценти доћи и уништити станицу. Али сматрам да таквим менталитетом „шта би било кад би било” ништа не можемо да постигнемо и мислим да је битно да се преузме иницијатива.
Надам се да ћете инспирисати и остале ђаке да крену вашим стопама. Какви су вам планови за даље у животу? А онда ћемо да се чујемо за десетак година да проверимо колико сте били у праву...
Марија: Што се тиче самих студија, још нисам сигурна, али ћу ићи у Словенију. Планирам да пропутујем Европом кроз студије, кроз тај наставак мог школовања. И пошто смо били у Холандији и видели смо зелена стајалишта, што нам је дало идеју да оформимо тако нешто код нас, сматрам да треба да путујем светом и да се увек вратим у Зрењанин и све те новости усвојим овде.
Кад си споменула студије, на које си конкретно мислила?
Марија: Још увек нисам сигурна. Вероватно ће бити неке природне науке на Универзитету у Љубљани.
Имаш још само четири месеца да се одлучиш шта ћеш... Срећно, у сваком случају!
Матија: Ја, такође, планирам да своје школовање наставим у Словенији. Уписао бих, вероватно, менаyмент на Универзитету у Љубљани, а мастер студије бих завршио негде друго у Европи.
А да ли би се вратио у Србију после?
Матија: Никад се не зна...
Гаврило: Планирао сам да останем у Србији, да идем на ФТН у Новом Саду, софтверски инжењеринг, а даље да се запослим у некој фирми, стекнем искуство и онда да оснујем своју фирму.
Марија: Ништа од екологије засада, ал’ нема везе...
Немања: Збуњен сам што се тиче ове теме, јер сам скоро положио за руски језик и имам привилегију да одем у Русију, јер наша гимназија има добре односе са многим универзитетима тамо. Учествовао сам на бројним такмичењима из руског језика, на међународним сам освајао награде и нисам сигуран да ли да идем или да ипак останем и упишем нешто што се тиче природних наука, највероватније ИТ или математику и физику, што бих гледао да упишем на Електротехничком факултету у Београду.
Леа Радловачки
