Заједно са Новосађанином Срђаном Срђановим (31), идејним творцем игре „Кутија заборављених легенди”, водимо вас у пустоловину кроз разне цивилизације, културе, традиције, а коју вам је, заправо, наметнуо ваш рођак Лука Богдановић верујући да нисте довољно паметни да дођете до сакривеног блага. Или јесте? Моћи ћете и у пракси да се окушате од следеће недеље у Room escape-у „Fox in box” (Народног фронта 10), о чему ће бити више информација на Фејсбук страници те фирме.
- Реч је о развитку Роом есцапе-а (РЕ), односно следећем кораку, јер један од начина да се РЕ развије јесте да се направи преносива кутија - објашњава Срђан. - РЕ је настао на рачунару, као компјутерска игра. По неким причама и легендама, Јапанци су то први смислили у некој својој компанији, пре десетак година.
Али не као технику за мучење, надам се?
– Ха-ха-ха... Па... Нису смислили то као мучење, али се касније за неке људе испоставило као мучење, односно сусретање са својим страховима, буквално. Смислили су собу без икакве теме, само низ задатака, људи су се играли. Тренутно је центар РЕ у Будимпешти који има око 80 различитих соба.
Рекао си да је ово наставак РЕ али да подразумева суочавање са страховима. Са каквим страховима морамо да се суочавамо у овој игри?
– Свака игра је другачија, има неку своју тему и прати неку нарацију. Хорор игре су један од доминантнијих жанрова, али сам овај пут решио да не буде никакав хорор већ да донекле буде едукативно, али не глупаво и досадно, већ да људи сами, без икаквог предзнања и интересовања за тему, почну да размишљају о неким стварима и да кроз игру добију неке информације, чују легенде и мистерије. То је кутија заборављених легенди. За сада смо смислили и развили једну кутију са једном игром која води кроз сет легенди познатијих и већих цивилизација и народа. Покушао сам да видим шта је заједничко свим веровањима, легендама и културама.
Има ли нешто што је заједничко свим играчима?
– У РЕ увек постоји гејм мастер и његов задатак је да нон-стоп гледа играче да не би дошло до неких незгода. На шта су играчи све спремни и шта су урадили - неки су узимали воду из радијатора, неки су сипали земљу из не знам ког разлога,...
Али није било ситуација као у филму „Игре глади”?
– Ха-ха-ха... Научиш доста о себи! Не могу да улазим у друге детаље, али у неким играма, када се од других играча очекује да ураде нешто како би помогли онима у невољи, ту се свашта научи о људима - о себи, групи, односу. Често овај метод користе Људски ресурси у компанијама, који доведу запослене на теам буилдинг али и да се види динамика тима.
Када је реч о овој игри, да ли си ти тај гејм мастер?
– Не, ствар код кутије је развитак РЕ. Не постоји неко ко ће те водити кроз игру. Развили смо апликацију која може да вам помогне ако запнете код неких делова, пушта и видео, пружа помоћ, има музику, све је оригинално снимљено, компоновано и испрограмирано. Јако се тешко вара, увек може да се развали, али чему то?
Која су основна правила?
– Треба да будите тимски играчи, да комуницирате, играте против кутије а не један против другог. Најбитнија ствар је да, када нешто помислиш да је можда решење, да то кажеш али и да урадиш! Да би решио кутију, поред тимског рада, сналажљивости и креативног решавања проблема, мораш да одабереш светлост над тамом, да нађеш хармонију у хаосу универзума и препознаш у себи универзалне врлине које могу да превазиђу проблеме.
И не може ништа да се поквари?
– Не би требало да се користи сила, већ ум. Не смеју да се користе ни предмети који нису пронађени у кутији - шрафцигере, тестере, полуге, ни телесне течности... Унутра се нађу реквизити који се користе само једном.
Мотиви и дизајн су необични. Која је прича иза тога?
– То је прича од пре много миленијума, заправо. Коришћени су мотиви разних цивилизација. Неки од мотива имају неку сврху, неки немају.
Значи, треба да обратимо пажњу и на „корице” а не само на оно што ћемо наћи у самој кутији?
– Комплетна кутија се игра. Све можете да пипнете, чачнете,...
Потребна је и струја, видим. Нема неких електрошокова?
– Нема. Обезбедили смо ЦЕ сертификат. Све је прошло тестирања, кутије су већ послате у Кан, Ницу, Лос Анђелес, а за неколико дана ће моћи да се игра и у Новом Саду.
Одабрали смо светлост над тамом. У хаосу бројева пронашли смо математичку константу. Схватили смо које су три универзалне врлине које превазилазе смрт - и преживели! Отворили смо пут ка звездама, а оне су нам пропевале и замирисале. Схватили смо да је земља део нас и да смо ми део земље. Земља је жива, исто је боли као и нас, исто осећа. Кад смо све то схватили, стигли смо до циља за мање од предвиђњног времена - дошли смо до дијаманта и сазнања да смо добар тим, не само на послу у новинарству, него и у мистериозним играма.
Који је циљ ове игре? Постоји ли нека награда?
– Циљ ће вам се рећи кроз причу. То је као књига. Мора да ти буде пођеднако добро и ако не решиш кутију. Пут је важан, а не ти. Најбоље је да сама напишеш шта се добије кад стигнеш до циља. Ако успеш да стигнеш...
Видећемо...
– Главни ликови у овој причи сте ви. Али, како је дошла ова кутија овде? Био је један човек - Лука Богдановић. За њега сам чуо пре две и по године у Француској кад сам био на неком сајму антиквитета, од неког деде који је био истих година као и његови експонати, отприлике. Ми смо причали и он је питао одакле сам и питао ме је да ли знам за тог Луку Богдановића. Он је био с наших простора, био је пустолов. Студирао је у Бечу, али је отишао у Јужну Америку да ради истраживања о начинима лечења аутохтоних народа, где га је затекао Први светски рат. Није се враћао, већ је отишао у Америку где је примењивао оно што је научио, али пред крај живота, дошао је у Лисабон и тамо је често причао са Душком Поповим (тителски Џејмс Бонд) и прича се да му је овај дао неке артефакте за Абвер (немачку обавештајну службу) које је пронашао у замену да Душко покуша да избави Лукину породицу из Југославије. Шта је нашао - нико не зна. Кажу да је био вагабундо и авантуриста, постоје разноразне приче као о Божи званом Пуб - неки су га видели.
Колико ти треба да направиш једну кутију? Која је, у ствари, процедура?
– Ја сам пре овога направио једну собу и добар ођек је имала у свету, може да се игра по Европи и Америци. Имала је тему серисјког убице Зодијака. Како долазим до идеје - па, идеје долазе саме. Чујем, читам. Волим да испричам нечију причу, нарочито ако је истинита.
И ја волим што ћу испричати ову твоју причу...
– Ето. Све је почело кад сам чуо за тог човека, Луку Богдановића. Годину дана ми је требало да смислим идеју, научим шта ми све треба, како да пренесем то све. Има много замишљања, физике,... Осећам се као да, све оно што нисам хтео да учим у основној и средњој школи, сад сам морао. Све је дошло на наплату, јер мораш да знаш неке ствари да би ово направио. Буквално се осећам као да сам завршио један разред.
Али, да би дошао до финиша, мораш да сарађујеш и са другим људима?
– То је јако битно! Важно је да фино сарађујете и да имаш добре сараднике који умеју да раде свој посао. Али, да би људима показао шта хоћеш, мораш да им направиш све то и покажеш. Немој да чачкаш тај каиш...
Извини. А ова логистика је искључиво твоја?
– Е сад, да. Направили смо фирму која се зове „Six bells” и која се бави продајом кутија другим РЕ фирмама. Све имају исту тематику, али ћемо ускоро смислити нову. Око 4-5 недеља тешког и посвећеног рада треба да се направи једна кутија. Већина ствари коју користимо морамо ручно да правимо.
У томе је, верујем, драж. Сваки пут кад правиш кутију и ти се, на неки начин, играш...
– Да. Још увек смо у тој фази да успостављамо стандарде производње и то је нова игра независно од саме кутије.
Леа Радловачки
