Друго међународно истраживање Штаде спроведено је у 12 земаља, међу којима је и Србија, на више од 24.000 испитаника, а због актуелне пандемије ковид-19, урађено је и истраживање о корони, у шест земаља међу којима је, такође, Србија.
Једна од тема која је изазвала много расправа широм континента јесте могућност обавезних вакцинација. Истраживање је показало да укупно 82 одсто Европљана подржава ову идеју и да у свим земљама број присталица очигледно надмашује скептике. Људи у Шпанији посебно су отворени за обавезне вакцинације, 94 одсто, а мање ентузијаста има у Аустрији, 72 одсто, као и у Швајцарској, 70 одсто. Упркос значајној спремности, постоји и незнање у вези с темом, те само један од пет Европљана зна да се може вакцинисати против рубеола, хепатитиса А/Б, варичела и ХПВ.
- Када је реч о ставу грађана Србије о вакцинацији, 78 одсто Срба подржава обавезну вакцинацију, мало мање од општег просека од 82 одсто у свих 12 европских земаља, што Србију ставља на девето место у смислу позитивности у одговору на ово питање, испред Русије, Аустрије и Швајцарске. Срби су испод просека и у погледу знања против којих болести се могу вакцинисати. Међутим, грађани Србије су били међу нацијама за које је најмање вероватно да погрешно верују да постоји вакцина против АИДС, само четири одсто је то мислило, насупрот просеку од шест одсто у анкети - показали су резултати здравственог истраживања Штаде.
У истраживању посвећеном корона вирусу који је Штада накнадно спровела у односу на општи део испитивања, 42 процената испитаника изразило је забринутост због недостатка вакцине против овог вируса. Поређења ради, 50 одсто испитаника страхује да ће се њихови најмилији заразити вирусом и умрети. Овде дефинитивно долази до израза разлика међу половима, јер је 54 процента жена забринуто за своју породицу и пријатеље у поређењу са само 45 процената мушкараца. Осим тога, 40 одсто се боји губитка посла, а 36 одсто очекује избијање финансијске кризе због корона вируса.
- Страх од незапослености посебно је изражен у Италији, 48 одсто, и Русији, 53 одсто. Кад је реч о Србима, они су показали одређену неустрашивост, како су аутори истраживања то назвали: један од шест испитаника је рекао да уопште не брине због пандемије, а у поређењу с Италијом и Русијом, у Србији је само 27 одсто испитаника одговорило да брине због економских последица и губитка посла - кажу резултати истраживања.
- Истраживање посвећено корона вирусу показује раст у одавању признања припадницима здравственог сектора током кризе. Заиста се надам да ће се поштовање и уважавање лекара, медицинских сестара и фармацеута наставити и након пандемије - рекао је генерални директор Штаде Петер Голдшмит.
Испитивање о корони на 1.000 људи
Репрезентативну онлајн студију у име Штаде спровео је Институт за тржишна истраживања ”Кантар”; од фебруара до марта ове године, на око 2.000 испитаника из Аустрије, Белгије, Немачке, Финске, Француске, Италије, Пољске, Русије, Србије, Шпаније, Швајцарске и Велике Британије. Корона специјал студија рађена је од 23. до 27. априла 2020, на око 1.000 испитаника из Немачке, Италије, Русије, Србије, Шпаније и Велике Британије.
Што се тиче осталих тема Здравственог извештаја, Штадин индекс будућности наговештава већу отвореност према дигиталној медицини широм Европе. Спремност за успостављање дијагнозе путем даљинског лечења веб камером приметно је порасла у односу на 2019: док је прошле године 54 одсто испитаника било спремно да се лечи на даљину, сада је за то отворено 70 одсто испитаника. Белгијанци и Немци остају прилично скептични, јер је „тек“ 58 односно 62 одсто спремно за телемедицину. На другој страни, Срби су били међу најпозитивнијим од свих нација када је реч о консултација са лекаром преко веб камере или интернета а тиче се неке мање или секундарну болести – чак 75 одсто испитаника је могло да замисли да користи ту опцију, у односу на просек анкете од 70 одсто, што Србију ставља на четврто место по спремности на онлајн консултације, после Шпаније, Финске и Италије.
Генерално, област „генетике“ многи и даље потцењују. На пример, само 55 процената зна да генетска предиспозиција може да иде у прилог настанку кардиоваскуларних болести. Још је мање испитаника свесно да се то односи на болести попут Паркинсонове (38 процената) или остеопорозе (22 процента).
- Знања грађана у Србији о предиспозицији и генетским везама за болести крећу се око европског просека, осим што имају изнадпросечну свест (њих 73 одсто у односу на просек од 55 одсто) о генетским везама са кардиоваскуларним болестима. Међутим, када им је понуђена могуцћност да промене своје гене да би избегли озбиљне болести након генског теста, 45 одсто Срба је рекло да би то учинили, а просек на европском нивоу био је 51 одсто - кажу резултати истраживања.
Љ. Петровић
