Мождани удар је водећи узрок смрти и инвалидности у целом свету. Годишње око 17 милиона људи доживи, а више од шест милиона умире због можданог удара, што значи да на сваких од 40 до 45 секунди једна особа у свету доживи, а свака три до четири минута неко умре због ове болести. У Србији мождани удар годишње доживи више од 20.000 људи, од чега је између 6.000 и 7.000 случајева у Војводини. Прерачунато на дневни ниво, то значи да у Војводини скоро на сваких сат времена некога задеси ова болест.
Смртност након можданог удара је висока и варира од земље до земље. У развијеним земљама стопа морталитета је последњих година редукована, захваљујући бољем лечењу пацијената, првенствено у акутној фази болести. Према подацима из Србије, мождани удар је 2002. био први узрок смрти у хоспиталним условима, годину дана касније био је први узрок смрти код жена, а 2009. био је други узрок од свих смртних исхода.
„Мождани удар је и болест са највећом стопом инвалидитета. Од последица можданог удара трећина болесника умире, трећини остају трајне последице, а само трећина се враћа ранијим активностима. Пацијенти код којих заостане трајни инвалидитет, захтевају доживотну помоћ другог лица. Мождани удар може да погоди свакога, без обзира на старосну доб, а последице које за собом оставља не погађају само пацијента, него и његову ужу и ширу фамилију, породично окружење и пријатеље, колеге на послу, односно целокупну друшвену заједницу. Према томе, мождани удар не представља само огроман здравствени, него и социо-економски проблем“, каже управник Клинике за неурологију Клиничког центра Војводине др Жељко Живановић.
Мождани удар настаје услед оштећења можданог крвотока и може да буде исхемијски, који је знатно чешћи и последица је зачепљења можданог крвног суда угрушком или хеморагијски, који настаје услед пуцања можданог крвног суда. Оба механизма доводе до оштећења дела мозга, а крајња последица су различити неуролошки поремећаји и инвалидитет. Када наступи прекид дотока крви у део мозга услед зачепљења неке од можданих артерија долази до одумирање нервних ћелија, односно инфаркта мозга и тада причамо о исхемијском можданом удару. У зависности од тога који и колики део мозга је погођен, симптоми могу да буду различити, лакши и тежи, а може да дође и до трајног оштећења покретљивости ектремитета најчешће једне половине тела, оштећења функције говора, вида, као и поремећаја мишљења и расуђивања.
„До можданог удара најчешће доводи вишегодишње присуство различитих фактора ризика. Фактори ризика се деле на оне на које не може да се утиче, као што су старост, пол, раса и наслеђе, као и на оне на које може да се утиче и који могу да се коригују, као што су артеријска хипертензија, шећерна болест, поремећај метаболизма масти, фибрилација преткомора и друга срчана обољења, а ту су и пушење, гојазност, хиперхомоцистеинемија, физичка неактивност“, наводи др Живановић.
Најчешћи симптоми који указују на настанак можданог удара су нагло настала слабост, утрнулост или неспретност једне половине тела, поремећај говора, вида, поремећај равнотеже и координације покрета, отежан ход, главобоља праћена мучнином и повраћањем, као и поремећај стања свести. Др Живановћ упозорава да овакви пацијенти морају да имају приоритет код служби хитне медицинске помоћи, када је неопходно брзо препознавање клиничке слике акутног можданог удара и неодложан транспорт до најближе установе у којој може да се спроведе адекватна дијагностика и лечење.
„У збрињавању пацијената с акутним можданим ударом неопходно је перфектно функционисање миултидисциплинарног тима који чине неуролози, радиолози, анестезиолози, медицински биохемичари, медицински техничари, а понекад и неурохирурзи, васкуларни хирурзи, кардиолози“, каже др Живановић и додаје да уколико се болест одмах препозна и благовремено реагује, мождани удар може успешно да се лечи.
За успешно лечење најбитнији фактор је време. Терапија која може да спасе живот или да значајно ублажи последице можданог удара код болесника, примењује се само у првих неколико сати од настанка симптома. Уместо изреке „Време је новац“ за неурологе важи изрека „Време је мозак“. Терапија која се добије у првих неколико сати од настанка можданог удара може да спасе живот или ублажи последице код болесника. У лечењу исхемијског можданог удара сваки минут је драгоцен, односно што се лечење започне раније, шансе за опоравак су веће. Велика клиничка студија која је 1995 године спроведена у САД, показала је да тромболитичка терапија, са интравенском применом лека дата у прва три сата од настанка симптома има повољан ефекат на ток болести и накн тога настала је револуција у лечењу пацијената са мождним ударом. У наредним годинама показано је да ефекат лека постоји и уколико се примени у првих четири и по сата од настанка симптома.
„Ова терапија примењује се у Новом Саду од 2008. Захваљујући савременим технолошким могућностима и употребом телемедицине, омогућено је да неуролози Клиничког центра Војводине пружају стручну помоћ лекарима у другим здравственим центрима, што је допринело да се ова терапија данас примењује и у другим болницама у Војводини. Циљ тромболитичке терапије је разлагање угрушка којим је зачепљена мождана артерија и поновно успостављање крвотока у погођеном делу мозга. Уколико се постигне благовремена реканализација претходно зачепљене мождане артерије, може да се смањи или спречи оштећење мозга, односно може да дође до побољшања или потпуног повлачења неуролошких симптома“, објашњава др Живановић и додаје како и поред сталног повећања броја пацијената лечених тромболитичком терапијом и даље је мали проценат пацијената који је добију. Разлози за ово су бројни и захтевају ангажовање на свим нивоима, а један од њих је и ширење свести о можданом удару и могућностима његовог лечења.
Пре две године дошло је до нове револуције у лечењу акутног исхемијског можданог удара. Тада је више клиничких студија доказало да примена механичке тромбектомије значајно побољшава исход код пацијената са најтежим можданим ударом и зачепљењем великих можданих артерија, код којих тромболитичка терапија даје скромне резултате.
Радиолози су раније учествовали у постављању дијагнозе, а од како је 1. децембра прошле године уведена процедура механичке тромбектомије они имају улогу и у лечењу. Након снимања крвних судова, кроз препонску артерију се стиже до мозга, те се катетерима или стент-ретриверима вади тромб.
„Ова метода лечења подразумева да се пацијенту ендоваскуларним приступом помоћу инстумената, механички уклања тромб из мождане артерије. Од прошле године ова метода лечења се примењује и у Клиничком центру Војводине, у случајевима када процедура може да се започне у првих шест сати од настанка симптома можданог удара. Углавном се примењује након тромболитичке терапије код оних пацијената код којих ова терапија не постигне адекватан терапијски резултат, односно када изостане реканализација артерије“, каже др Живановић и напомиње да је наша највећа покрајинска болница тренутно једини клинички центар у Србији који изводи процедуру механичке тромбектомије, коју реализује млада, али стручна екипа интервентних неурорадиолога, која све брже и све боље ради.
Живановић напомиње да за оба начина лечења важи правило да што се раније започне са терапијом, шансе за повољан исход су веће. Зато је важно да се што пре препознају симптоми и да се третман започне што раније, јер ако се ту закасни, закаснило се заувек.
„Када се посумња на мождани удар, потребно је одмах позвати хитну помоћ, како би се што пре поставила дијагноза и започела терапија“, навео је др Живановић.
Дијагноза можданог удара поставља се неурорадиолошким прегледима. Скенер мозга, односно компјутеризована томографија, често је сасвим довољна за постављање дијагнозе, али је код неких пацијената неопходан и преглед магнетном резонанцом. Код већине пацијената спроводи се, најчешће ултразвучно, а понекад и ангиографско снимање крвних судова главе и врата. У циљу утврђивања узрока можданог удара неопходна су и испитивања срчаних функција, различите лабораторијске анализе крви и други тестови. Код значајног броја пацијената и након детаљног испитивања не може да се утврди јасан узрок можданог удара и тада се говори о криптогеном или можданом удару непознатог узрока.
У Клиничком центру Војводине годишње се прегледа око 1.500 пацијената са можданим ударом, од чега се њих 1.000 лечи на Клиници за неурологију и у Ургентном центру. У Ургентном центру се спроводи хитна дијагностичка обрада и лечење пацијената у акутној фази можданог удара, након чега се најчешће додатно испитивање и лечење настављају на Клиници за неурологију. Сви пацијенти са можданим ударом требало би да буду лечени у специјализованим Јединицама за мождани удар. Предност оваквих Јединица је у брзој дијагностици, утврђивању узрока можданог удара као и превенцији компликација код ових пацијената.
„У акутној фази, односно првим данима након можданог удара, бројне су и честе компликације. Често се јављају отежано гутања и проблем са исхраном. Повишена телесна температуре може да буде последица можданог удара, али и последица појаве инфекције. Због поремећаја стања свести и непокретности, могу да настану упала плућа и уринарне инфекције, што може да доведе и до сепсе. Непокретност, поготово одузетог екстремитета, предиспонира настанак дубоке венске томбозе, те може да дође и до фаталне тромбоемболије плућа“, наводи др Живановић и додаје како декубитусне ране, на деловима тела који су изложени сталном притиску, такође могу да се појаве код непокретних болесника и отежавају опоравак.
Пацијенти након можданог удара, због поремећаја оријентације, пажње, расуђивања, могу да буду психомоторно узнемирени, конфузни, неконтролисано да устају, када могу да се повреде и задобију преломе. Након можданог удара могу да се појаве епилептични напади.
„Код пацијената код којих је већ настао мождани удар примењује се више мера лечења. Једне подразумевају превенцију додатних оштећења мозга и ту се пре свега мисли на опште мере лечења, као што је одржавање адекватне функције дисања, телесне температуре, крвног притиска, срчаног ритма, као и нивоа шећера и електролита у крви, адекватан унос течности. Други тип мера, подразумева превенцију могућих компликација као што су инфекције и тромбоза. Лечењем фактора ризика смањује се ризик за поновљени мождани удар. Такозвана секундарна превенција или превенција поновног можданог удара, подразумева увођење антитромбозне терапије код пацијената са исхемијским можданим ударом, која смањује ризик за поновни настанак крвног угрушка и најчешће мора да се узима доживотно“, напомиње др Живановић.
Код неких пацијената, услед развоја компликација, неопходне су и хитне неурохируршке интервенције. Код других су, у циљу смањења ризика за поновљени мождани удар, неопходне операције или интервенције углавном на каротидним артеријама, од стране васкуларних хирурга или интервентних радиолога.
Ради функционалног опоравка, али и превенције компликација, након можданог удара, потребно је да што раније започне физикална терапија, односно предузимање мера рехабилитације. Након акутне фазе можданог удара, лечење пацијената се наставља на Клиници за медицинску рехабилитацију или у неком од регионалних рехабилитационих центара, што понекад потраје и месецима.
Ипак, и поред свих предузетих мера, не мали број пацијената остаје са трајним последицама. Некада се развијају се и додатни симптоми у виду епилепсије, депресије, деменције, Паркинсонизма што додатно отежава збрињавање ових пацијената и тада се уводи додатна терапија.
Знаци и поступци
Како би се брзо препознали симптоми креиране су различите скале, а најпознатија је такозвана FAST скала - face (лице), arm (руке), speech (говор), time (време).
Лице - Да ли једна страна лица искривљена?
Да бисте били сигурни, замолите особу да се насмеје.
Руке - Да ли примећујете лошу координацију покрета руку?
Замолите особу да подигне обе руке и погледајте да ли су оне пођеднако подигнуте и у истом положају.
Говор - Да ли је говор отежан?
Замолите особу да понови неку једноставну реченицу. Да ли ју је исправно поновила?
Време - Ако особа показује неки од ових знакова (искривљеност лица, лоша координација покрета, отежан говор), не губите време и одмах позовите хитну помоћ на 194 и наведите све симптоме које сте запазили.
Уклањање фактора ризика
Настанак можданог удара свакако може да се спречи уколико се на време препознају, отклоне и лече фактори ризика који до њега доводе. У 90 одсто случајева мождани удар настаје услед присуства неких од 10 фактора ризика који могу да се промене или да се у потпуности отклоне.
Редовним контролисањем, односно лечење повишеног крвног притиска (хипертензије) смањује се ризик за настанак можданог удара.Мождани удар чешће погађа физички неактивне људе. Умерена физичка активност, најмање пет пута недељно смањује ризик за мождани удар.
Здрава исхрана, богата воћем и поврћем је неопходна у циљу смањења ризика за настанак можданог удара.Мождани удар је повезан и са повишеним нивоом такозваног лошег холестерола у крви, односно уносом намирница које су богате засићеним масним киселинама. Уколико не може да се контролише исхраном, потребно је узимање лекова ради нормализације нивоа холестерола у крви.
Гојазне особе, посебно оне са централним (абдоминалним) типом гојазности, такође имају повишен ризик за настанак можданог удара.Престанак пушења и избегавање дуванског дима саветује се свим особама ради очувања здравља и смањења ризика за настанак можданог удара.
Узимањем више од једног алкохолног пића на дан за жене и два за мушкарце повећава се ризик за настанак можданог удара.Шећерна болест повећава ризик за мождани удар. Смањењем ризика за настанак шећерне болести, односно лечењем дијабетеса код оболелих, смањује се и ризик за настанак можданог удара.
Неправилан срчани ритам и друге болести срца чест с узрок можданог удара, те су код ових особа неопходни редовни одласци код лекара.На крају, сиромаштво и низак степен образовања такође су повезани са повишеним ризиком за мождани удар, због чега је неопходна едукација и здравствено просвећивање становништва.
Како би сачували свој мозак и смањили ризик за мождани удар, потребно је да се свака особа појединачно интересује о сопственим факторима ризика. Зато се саветује редовно мерење крвног притисаак, повремено проверавање ниво холестерола и шећера у крви, свакодневно бављење физичком активношћу, вођење рачуна о здравој исхрани, избегавање штетних навика и изложеност загађењима, имплементирати позитивно размишљане и ведро расположење.
Припремила: Љубица Петровић
(„Војвођанско здравље” урађено је под покровитељством Покрајинског секретаријата за здравство)
