У публикацији, коју је данас у Београду представио главни економиста те банке Сергеј Гуријев, констатује се да је Србија постигла значајну фискалну консолидацију у протеклих неколико година, уз подршку аранжмана са ММФ-ом.
Наводи се да је забележен фискални суфицит, да је јавни дуг почео да опада, али и да „још увек постоје велики фискални ризици који произлазе из нереформисаних друштвених предузећа, док реформе у јавном сектору и Пореској управи напредују прилично споро“.
Због тога из ЕБРД-а позивају на снажније реформе, као и на додатно побољшање пословног окружења, јер је, како се оцењује, малим и средњим предузећима потребан бољи приступ финансијама.
Овај сектор би такође имао велике користи од развоја небанкарских финансијских институција и побољшаних пракси везаних за порезе, укључујући и поједностављене пореске процедуре, ниже парафискалне намете и бољу предвидљивост пореских одлука и услуга, поручују из ЕБРД-а.
Поред тога, потребни су даљи напори да се подрже тржишне трансакције ненаплативих кредита, а потенцијалним инвеститорима потребно је олакшати приступ информацијама о постојећим ненаплативим кредитима, побољшати вансудска реструктурирања и повећати ефикасности судских процеса.
Раст БДП-а Србије је, после стопе раста од 2,0 одсто у 2017. години, убрзао на преко 4,0 у 2018. години, што је било потпомогнуто опоравком домаће потрошње, док је висока стопа раста извоза неутрализована континуираним снажним растом увоза.
У 2019. години ће, према очекивањима ЕБРД-а, раст успорити на 3,5 одсто, и даље ће, како је оцењено, углавном бити заснован на домаћој потрошњи и инвестицијама, које ће избалансирати ефекат повећаног увоза.
У извештају се наводи и да, иако је напредак у области структурних реформи у земљама у које ЕБРД улаже био скроман, „позитивна кретања надмашују негативна у већини економија у које ЕБРД улаже“.
Иако ће промене у пословима и раду представљати велики изазов за креаторе политика, наша свеукупна порука је оптимистична, рекао је Гуријев, и додао да ће будућност рада сама по себи подразумевати много посла, „али та будућност може и треба бити сјајна“.
Извештај о транзицији се такође бави миграцијама као посебном темом, а закључено је да побољшање пословног окружења и квалитета јавних услуга може значајно смањити жељу људи да емигрирају.
Указано је, такође, на позитивне аспекте емиграције.
Док у кратком року емиграција смањује продуктивност фирми у земљи порекла, она дугорочно подстиче трансфер знања и подржава иновације. Делимично као резултат тога, нове чланице ЕУ сужавају јаз у односу на развијене економије у погледу квалитета и броја патената, оцењује се у извештају.
Презентацији извештаја у Народној Банци Србије присуствовали су представници владе, привреде и академске заједнице.
