Млади и образовани се враћају, али их је мало

НОВИ САД: Пре месец дана председник Србије Александар Вучић најавио је да ће држава осмислити посебан подстицајни програм за грађане који су отишли у иностранство да би се створили услови за њихов повратак у Србију.
aerodrom terminal pixabay
Фото: pixabay.com

Већ сам дао идеју сарадницима, очекујем у наредних месец или два, али свакако пре летње паузе, да идемо с посебним подстицајним мерама за повратак људи из иностранства, да дамо посебне подстицајне мере за повратак и да једну по једну породицу вратимо, истакао је Вучић, додајући да ће видети како да се то уради, а да се на наруши правна сигурност.

Како је додао, „нећемо никада моћи све да вратимо, али кога год да вратимо, направићемо велики успех“.

По резултатима истраживања Института за развој и иновације, одлазак младих у иностранство Србију годишње кошта и до две милијарде евра, а по процени ОЕЦД-а и УН, годишње из наше државе оде и до 49.000 људи.

Једну од могућности да се уђе у решавање проблема миграције на годишњем састанку и економском форуму Европске банке за обнову и развој у Сарајеву изнео је министар финансија у Влади Србији Синиша Мали, најављујући да ће брзо бити основана агенција за такозване циркуларне миграције.

Врло брзо ћемо основати агенцију за такозване циркуларне миграције јер хоћемо да дамо могућност нашим људима који одлазе из Србије да се образују и усавршавају, да имају могућност, када се врате, да знају где би радили и наставили каријеру, истакао је Мали.

Према његовим речима, Србија ће покушати да тако врати и оне који су отишли пре пет и десет година јер је „одлив мозгова најважнији проблем целог региона и морамо да се боримо против тога“.

Професор Економског факултета у Београду у пензији Владимир Гречић, који се деценијама бави управо проблемом „одлива мозгова” и могућношћу повратка наших држављана из дијаспоре, каже за „Дневник” да повратак српских држављана који су бољи живот потражили у иностранству није немогућ, али да ће за то требати времена.

Не знам шта ће тачно бити задатак агенције за циркуларну миграцију, али институције државе морају ојачати да би се они који су отишли вратили у Србију, објашњава професор Гречић.

Како додаје, миграције нису само баш прост циклус и они који се баве јавном политиком морају у оквиру њих разматрати и одлазак и повратак, интеграцију повратника.

Постојало је Министаство за дијаспору, које је, барем на папиру, имало програм повратка наших стручњака из иностранства, али је укинуто, наводи наш саговорник.

Он истиче да би се одређени број држављана Србије који су претходних година отишли у иностранство вратио у матицу из разних разлика, а доказ за то је да повратака има и сада, иако знатно мање од одлазака.


Високообразовани главни циљ

Да би од емиграционе државе постала имиграциона, Србија мора пре свега убрзано радити на – а то мора бити циљна група – повратку високообразованих кадрова који су претходних година отишли у иностранство.

Морамо враћати каријерно остварене људе јер нема напретка и повећања продуктивности и конкурентности без иновација, а управо ти високообразовни људи који су отишли носиоци су иновација. Њима треба дати времена да се остваре и докажу и иностранству, али се они морају враћати да би наша држава могла пратити продуктивност и конкурентност. Дакако, матици су сви људи који су отишли добродошли, али ови могу дати већи допринос свеукупном државном развоју и зато су веома важни, сматра Гречић.


Професор Гречић је уверен у то да ће Србија једног дана постати имигрантска земља, а као доказ наводи да су све државе јужне Европе биле некада класично емиграционе: Португал, Шпанија, Италија, Грчка, као и Пољска... па су након извесног времена постале имиграционе јер су успеле да побољшају животни стандард и на тај начин врате своје становништво.

Потребно је време, и то више од деценије и више да Србија достигне стандарде који постоје у европским државама, а пре свега у погледу плата. Томе доприноси и старење и смањење броја становништва у самој држави, јер нам је потребна радна снага коју сада немамо и која одлази тамо где може више зарадити.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5101
Најновије вести