На основу података из 2022. Године, реч је о око 880 милиона одраслих и 159 милиона деце. То је, без сумње, огроман број, а посебно када се погледа број деце. Наиме, подаци говоре да се број гојазне деце и адолесцената удесетостручио од 1975. године. Те године било их је 11 милиона, а 2016. тај број је нарастао до 124 милиона младих од пет до 19 година.
И на први поглед веза између ових података и економије може изгеледати далека. Али није, напротив - јер највреднија европска компанија не производи ни авионе ни камионе, ни насјавременије луксузне аутомобиле - већ лек против гојазности. Реч је о данској компанији Ново Нордиск, познате по производњи лека против гојазности „вегови”, чија је тржишна вредност надмашила вредност америчког произвођача електричних аутомобила „Тесла”. Акције данске компаније недавно су, у једном дану, порасле за чак осам одсто и то након што је Ново Нордиск саопштио да је прва фаза испитивања новог препарата за мршављење „амикретин” показала одличне резултате, пренео је Си-Ен-Би-Си (ЦНБЦ). Лек „вегови”, иначе, није регистрован у Србији.
Ново Нордиск је сада највреднија компанија Европе и њена тржишна вредност је већа од укупног бруто домаћег производа Данске у 2023. години. На листи највреднијих компанија света доминира Мајкрософт, а на другом и трећем месту су Епл и произвођач чипова Нвидиа. Према подацима компаније Фектсет, тржишна капитализација фирме Ново Нордиск износи 604 милијарде долара и она је сада 12. највреднија компанија света, док је вредност Тесле процењена на 569 милијарди долара.
Дакле, извесно је да је зарада/профит у фармацеутској индустрији велика, али и да су улагања таква, те да и фармацеутска индустрија Србије има удео у томе. Наиме, у домаћој фармацеутској индустрији, указују из Привредне коморе Србије, послује 22 фирме, а запослено је око 6.000 људи. Све ове компаније имају дозволу Министарства здравља да производе лекове, а они се производе на више места.
У Србији се производе све врсте лекова, укључујући и неке биолошке (вакцине, серуми и лекови из крви), биљне, радиофармацеутске лекове и медицинске гасове, али, истичу у ПКС, немамо производњу лекова намењених за смањење телесне масе и одржавање телесне масе. Од укупног броја произвођача лекова у нашој земљи, у седам се одвија целокупан производни поступак, а у осталима део – примарно и секундарно паковање лекова, углавном чврстих фармацеутских облика.
У Србији је у периоду јануар–децембар прошле године произведено 37.721.254 килограма основних фармацеутских производа, што је раст од 14,1 одсто у поређењу с истим периодом 2022. године. Укупна вредност извоза лекова прошле године била је 374.873.909,08 евра, а 14 произвођача извозило је лекове на тржишта 44 земаља: Немачка, Русије...
Произвођачи који испуњавају услове за обављање целокупног поступка производње, осим што производе лекове за сопствене потребе, услужно производе одређене лекове за друге произвођаче у Србији, као и ван ње. У Србији се, наравно, улаже и у развој, па сви произвођачи лекова имају организоване целине за истраживање и развој у којима су запослени различити образовни профили - из области фармације, технологије, хемије, физичке хемије.... и фокусирани су, првенствено, на развој генеричких лекова.
Д. Млађеновић
Фото: pixabay.com
/novonordisk.com
