По Закону о заштити корисника финансијских услуга, банке су обавезне да у децембру известе клијенте о свим наплатама које су имали током године па се ту нађу све провизије за услуге. Уколико саберу све трошкове које су имали, клијенти ће се уверити у то да су за провизије издвојили приличне суме новца, без обзира на то како су их плаћали. Та услуга могла би за све њих бити бесплатна. Удружење банака Србије је, уз подршку Народне банке Србије, покренуло систем плаћања који се зове „Платматик”. Коришћење те услуге је за грађане и правна лица бесплатно. Међутим, да би та платна услуга заживела, потребно је да се у систем укључе они којима се услуге или роба наплаћују. Конкретно, код рачуна које већина становништва измирује сваког месеца ту би требало да буду комунална предузећа, ЕПС и ПТТ.
Подаци говоре да грађани месечно плате 13 милиона рачуна, а чак 60 одсто њих редовно измирује обавезе. Шта им доноси „Платматик” и колике би се уштеде могле остварити?
Конкретно, „Платматик” се заснова на моделу где платилац, рецимо грађанин, даје сагласност издаваоцу рачуна – комуналном предузећу или ЕПС-у – да наплати новац с његовог рачуна. Тада банка преко које се рачун измирује задужје свог клијента на дан доспећа рачуна. Да би тако и било, потребно је да клијент потпише сагласност. Наплата рачуна не може се никако обавити раније. С рачуна клијента биће скинут само износ који је назначен на самом рачуну који је издало комунално или слично предузеће.
Јефтиније од банкарских попуста
Клијенти банка могу дати трајне налоге за измиривање рачуна, али тада плаћају провизију. Уколико имају пакет-рачун који подразумева и услугу електронског банкарства, трошкви су им нижи него када плаћају на шалтеру. Међутим, у обрачун трошкова тада треба додати и одржавање рачуна. Што се тиче провизија, банке то напаћују од 15 до 100 динара, зависно од висине рачуна и пакета који клијент има па се на месечном а посебно на годишњем нивоу директним задужењима могу остварити знатне уштеде.
У Удружењу банака сматрају да је то одличан начин да се уштеди, а уз то је и безбедан за кориснике јер се трансакције обављају у оквиру банака које имају успостваљен систем контроле. Корисник система има право на повраћај новца по основу сваког појединачног налога, а без обавезе да наведе разлог за то. Исто тако, корисник услуге има право да повуче налог за директно задужење.
Истина, поменути рачуни се могу без динара провизије платити и на шалтерима поменутих предузећа. Међутим, ту се дуго чека у реду, а треба узети у обзир и ону народну – време је новац. Осим тога, житељи мањих места до најближег шалтера треба да путују, што увећава трошкове.
„Платматик” представаља ефикасан и аутоматизован начин измиривања обавеза, омогућава бољу контролу трошкова, штеди време. Да би заживео, потребно је да се више промовише и, што је још важније, да локална комунална предузећа уђу у тај систем. Наплата би за њих била редовнија, што им сваккао иде наруку. Том систему плаћања не иде наруку то што код нас плате често касне. Зато корисник-грађанин може доћи у ситуацију да уђе у дозвољени минус, или још горе – у зону недозвољеног. Ту су камате више од законске затезене па је то један од разлога да клијенти буду опрезни.
Испада да би у целом програму на штети могли бити банкари који би остали без поровизија. Међутим, банке највише трошкова имају код операција с готовином, а тога код плаћања рачуна и те како има – зато би им поменута конкуренција добродошла. Систем директних плаћања је веома популаран у земљама Европске уније: тамо се 30 одсто плаћања обави путем директних задужења. Вероватно ће и код нас добијати на популарности. УБС га нуди већ годинама, али већег одзива није било.
Д. Вујошевић
