У Војводини најмања стопа незапослености

НОВИ САД: Републички завод за статистику објавио је извештај о регионима у Србији за 2017. годину.
dizalica kran
Фото: pixabay.com

По Анкети о радној снази, стопа запослености прошле године на нивоу државе била је 46,7 одсто, при чему је највише запослених било у Београдском региону – 48,3 процената, а најмање у Региону јужне и источне Србије – 43,9 одсто.

Уколико се стопа запослености прошле године пореди с 2016, повећање је највеће у Београдском региону и Региону Војводине. Посматрано по регионима, најнижу стопу незапослености лане је имала Војводина – 12,2 одсто, док је она у Београдском региону и Региону Шумадије и западне Србије била на нивоу републичког просека, односно 13,3 и 13,6 одсто. Највише неактивног становништва забележено је у Региону јужне и источне Србије – 48,2 одсто, а најмање у Београдском региону – 44,2.

Просечна нето зарада у 2017. години на нивоу државе износила је 47.893 динара. Највећу просечну зараду бележи Београдски регион – 60.142, затим Војводина – 46.215, Регион Шумадије и западне Србије – 40.024 и Регион јужне и источне Србије – 41.402 динара. Војводина је у националном БДП-у учестовала с 26,2 процената.

На нивоу државе, прошле године било је укупно 2.063.000 запослених. Од тог броја у Београдском региону радило је 692.000, Војводини 525.000, Региону Шумадије и западне Србије 486.000 и Региону јужне и источне Србије 360.000. Највише регистрованих индивидуалних пољопривредних произвођача лане је имао Регион Шумадије и западне Србије – 40.000, затим Војводина – 24.000, Регион јужне и источне Србије – 19.000 и Београдски регион – 3.000.

По подацима Републичког завода за статистику, Војводина је прошле године имала 1.871.515 становника, што је 26,7 одсто од укупног броја становништва Србије. Просечна старост становника у Војводине лане је била 42,7 године. У Војводини је прошле године на 1.000 становника изграђено 2,2 стана с просечном површином од 71,9 квадратни метар.


Трећина становништва има приходе од пензије

У Војводини, по подацима РЗС-а, прошле године 49,3 одсто становништва имало је приходе из редовног радног односа, а 3,6 процената ван редовног радног односа.

Од пензија приходе је имало 32,1 одсто становништва, осталих примања од социјалног осигурања њих 2,8 одсто. Приходе од пољопривреде, лова и риболова прошле године остваривало је 5,2 одсто становништва Војводине, док је приходе у натури на име зарада имало њих 0,1 одсто.


Лане је у Војводини било 4.178 завршених станова, а њихова површина износила је 300.637 квадратних метара. Вредност изведених грађевинских радова у Војводини прошле године била је 73.264 милиона динара. Од тог износа 10.720.770.000 динара је отишло на стамбене зграде, а 27.933.147.000 на нестамбене. За саобраћајну инфраструктуру у Војводини лане је издвојено 19.487.764 хиљада динара, а за сложеније индустријске грађевине 3.018.400.000 динара. 

Из тог документа РСЗ-а произлази да је Војводина у друмском превозу у 2016. години имала у пословним субјектима регистрованим за превоз 567 аутобуса, а превезло се 24.277.000 путника, док је 1.638 теретних аутомобила превезло 2.177.000 тона робе. Када је градски превоз у питању, 611 аутобуса превезло је 106.884.000 путника.

Прошле године у Војводини је било 496.625 туриста. Од тог броја домаћих је било 269.025, а страних 227.600. Укупно је током 2017. године у Војводини забележено 1.159.845 ноћења туриста.

Структура ноћења страних туриста показује да је у Београду ноћило 53,3 одсто, а у Новом Саду 7,3 процената, или 231.000 страних туриста. Број регистрованих путничких аутобила у 2017. години износио је 504.146. 

Љ. Малешевић

EUR/RSD 118.3178
Најновије вести