Мразеви у марту или априлу ретко које године не узму данак по војвођанским воћњацима.
Ових дана праве пролећне температуре допринеле су да воће почне да пупи.
На раним сортама кајсија пре неколико дана појавили су се први цветови, а наредних дана воћари очекују да ране кајсије сасвим процветају. И на другом воћу, крушкама и јабукама види се да пупови почињу да бубре, али по речима великог воћара Косте Стакића из Нештина за „Дневник” почетак вегетације не би требао лоше да утиче на воћке, чак и уколико после топлог времена наступи захлађење и температура се спусти до минус један-два степена.
(проф. др Зоран Кесеровић)
- Велики, професионални произвођачи воћњаке подижу на вишим надморским висинама и бирају сорте отпорне на климатске прилике па кајсијама, крушкама и јабукама не би требало да шкоди ни топло време сада ни касније уколико у наредном периоду наступи захлађење и клима спусти до минус два. Међутим, већи минус и мраз могу да направе штету у великим воћњацима, посебно када се воће расцета и зима врати у марту или априлу и стегне минус већи од два степена - казао је Стакић.
По његовим речима, после зимског прскања, воћари су највише посвећени бресквама, на чијим гранама се пробијају пупови.
- Бреске и нектарине су већ три пута прскане због коврџавости листова - казао је Стакић.
Стручњак за воћарство проф. др Зоран Кесеровић казао је да нас ћуди климе неће заобићи ни ове године и да воћари више не треба да рачунају да их климатске промене могу заобићи. Прошле године суочили смо се са још једном, новом климатском непогодом - суперћелијском олујом, од чијих удара су падали чак и стубови од протвиградне заштите.
- Од климатских непогода воћари не могу сасвим заштити стабла, али могу штету ублажити. За то има више начина - казао је проф. др Кесеровић.
– Сада, парелно са подизањем воћњака, велики произвођачи одмах постављају и противградне мреже, које штите род од леда, али и од летње жеге. Истовремено, користе и антифрост систем, који воћке може да заштити од већег минуса, до минус седам степени, али и користе ветротурбине, убацију топао ваздух или користе и застарео начин заштите - у воћњацима пале бале да би плодове сачували од хладног времена.
Мраз је, иначе, уобичајена појава у марту па и у априлу. Прошле године мраз је био крајем марта на обронцима Фрушке горе и у околини Беле Цркве и умањио приносе кајсија.
Рецимо, 2022. године, крајем марта, мраз је уништио већи део рода раних сорти кајсија, а 60 до 70 одсто раних брескви и раних шљива, док је минимална штета била на јабукама и трешњама.
З. Делић
Фото: Дневник
