У трговању преко новосадске Продуктне берзе цене житарица и уљарица су од самог старта жетве бележиле висок ниво у односу на очекивања трговаца и ратара
Кукуруз је с 18,5 динара килограм, без ПДВ-а, средином септембра склизнуо на 15,1, да би се јуче попео на 17,5, а неко време је коштао и 19,8 динара. Соја се с почетних 40 динара брзо попела на 43. Сунцокрет је, за разлику од прошле године (31 динар), ову сезону у берзанском трговању отпочео с 35,5 динара и брзо се попео на 37,5. Последња потражња за том уљарицом је на нивоу од 39 динара, што говори о томе колико је година различита од претходне, односно претходних. Пшеницом се на самом почетку жетве трговало по 17,5 динара, након чега је раст настављен до 20.
– Раст цене у жетви и после ње није тако ретка појава – каже директор Продуктне берзе Милош Јањић. – То се дешавало 2012. године, 2007, 2003, 2000… Али томе је пре свега доприносио слаб род, односно слаба понуда на домаћем тржишту. Ова година није таква. Почетак ове економске године карактеришу просечни приноси кукуруза на нивоу Србије – 8,1 тона по хектару, пшенице – 4,1 тону ,соје – 3,1 тону и сунцокрета – три тоне по хектару. Ако упоредимо податке с историјским подацима којима Берза располаже, као најприближнију можемо навести сезону 2010/11. Те године су кукуруз и соја такође родили натпросечно, док је сунцокрет благо подбацио. Примера ради, кукуруз је са 7,1 тона по хектару родио 20 процената више него у претходном петогодишњем просеку, док ове године раст износи 24 процената. Сезона 2010/11. је била под утицајем економске кризе која је наступила 2008. године и као једну од последица имала пребацивање капитала с финансијског тржишта на робно, а касније и скок цене хране и немире на Блиском истоку и северу Африке. Почетком те економске године, извозници су такође били изузетно присутни у берзанском трговању, а број трансакција је био изнад просека за то доба године.
Кукуруз 19,8 динара
Август је месец током којег тржишна цена старог рода кукуруза зависи од очекиваних приноса предстојеће жетве. Међутим, процењивани тржишни вишкови нису постојали – те робе на тржишту није било – па је жуто зрно у том тренутку постало право тржиштне благо.
– У једном тренутку цена кукуруза је достигла чак 19,8 динара, па су сви који су били у могућности брже-боље сушили нови кукуруз и продавали га по повољнијој цени од 18,50 динара. Колико је то висока цена била показује упоређујући податак да су термински уговори за нови кукуруз закључени по 14,5 динара. Недостатак старог кукуруза је био све видљивији, па се у септембру, за разлику од претходних година, у трговању преко Берзе готово 95 одсто промета односило на кукуруз новог рода –истиче директор Милош Јањић.
Јањић каже да је, статистички посматрано, у свету сада процена да ће кукуруза бити произведено више (1.158 милиона тона), али да ће услед раста потрошње, прелазне залихе бити мање око четири милиона тона и износиће 300 милиона тона.
– Код соје су процене сличне: производња ће бити већа у односу на сезону 2019/20, али ће раст потрошње умањити прелазне залихе око пет милиона тона на годишњем нивоу – на 88,7 милиона. За разлику од горенаведене робе, производња сунцокрета ће бити смањена 3,5 милиона тона – на 51,49 милион, што ће допринети даљем паду завршних залиха на 43 милиона тона –казао је Јањић.
По његовим речима, цене кукуруза код највећих светских извозника, су последњи месец нагло порасле услед пада прелазних залиха, које су испод нивоа очекивања трговаца, и пада производње у САД, ЕУ и Украјини.
– По подацима ИГЦ-а, извозне цене код три највећа извозника соје – САД, Бразил и Аргентина – наставиле су раст до нивоа четворогодишњег максимума под утицајем раста потражње, мање понуде и производње у Северној и Јужној Америци, као и мањих прелазних залиха из претходне сезоне. Пад производње сунцокрета је забележен у нашој околини, односно у Украјини, Румунији, Бугарској, Молдавији. Осим тога, присутни су и нимало занемарљиви други нетржишни фактори, као што су пандемија ковида-19 и геополитичка надмудривања великих сила, што су разлози зашто су цене основних пољопривредних култура веће – нагласуи је директор Продуктне берзе.
З. Делић
