СЕТВА ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ Слатки корен можда добаци до 40.000 хектара

Време је идеално за радове у пољу па су оранице пуне земљорадника који се тракторима и прикључном механизацијом припремају за пролећну сетву.
Predsetveni radovi Foto: Dnevnik.rs/B. Lučić
Фото: Предсетвени радови Фото: Дневник.рс/Б. Лучић

Тај најважнији посао у години стартује са шећерном репом, чија је сетва почела, али не још у пуној брзини.

Репа се сеје прва од свих култура у марту. Клима је сада идеална да се почне сетва репе, у земљи је остало влаге после снега, а право пролећно време довољно је угрејало оранице па они који имају уговоре са шећеранама, полако крећу у посао за који ове године имају праве услове.

Међутим, још се са сигурнишћу не може рећи колико ће репа заузети места у овогодишњем сетвеном плану.

Међу прерађивачима влада уверење да ове године под репом неће бити ни 30.000 хектара, а да ће од пет шећерана у Војводини, шећерну репу током јесени прерађивати три, што значи да две неће радити (Ирена Стојановић)

Лане је под шећерном репом било 48.000 хектара, а 2017. репа је заузимала 60.000 хектара. – Још се вага ко ће и колико сејати – каже директорка Пословног удружења  за индустријско биље Олга Чуровић, и наводи да ће у овој сетви имати значаја како изгледају пшеница и уљана репица посејане јесенас, које због изостанка кише нису никле на време. – Сви се надамо да ће година бити боља у односу на лањску. Ако се посеје више од 40.000 хектара, биће добро, имаћемо шећера за наше потребе и за извоз.

Јефтин шећер – 60 до 70 динара килограм – од када су укинуте квоте у ЕУ за производњу шећерне репе, већ трећу годину код нас и на инотржишту све више одвлачи пољопривреднике од тог усева, али квари и пословање фабрика шећера.

Прошле године клима није била наклоњена том усеву. Због хладног марта, сетва је каснила и отегла се све до половине маја, а онда је стигла суша и велике врућине су „скувале” род. Доста је било трулог корена који се није могао искористити ни као сировина за сточну храну.


Шећер све јефтинији

По речима агроекономског аналитичара Бранслава Гулана, Србија је лане прерадила 400.000 тона шећера. – Нама треба  220.000 тона, а 180.000 тона је вишак за извоз. Лане је наш шећер продаван на инотржишту за 387 долара тона – навео је Гулан, рекавши да цена шећера драстично пада па је, на пример, 2014. године наша земља шећер продавала за 548 долара тону.


Директорка Сировинског сектора фабрике шећера „Шајкашка” у Жабљу Ирена Стојановић каже да међу прерађивачима влада мишљење да ове године под репом неће бити ни 30.000 хектара, а да ће од пет шећерана у Војводини шећерну репу током јесени прерађивати три, што значи да две неће радити.

– Индустрија шећера полако пропада и помоћ државе је више него потребна – истиче Ирена Стојановић. – Шећеранама треба подршка у гаранцији цене готовог производа, јер фабрике немају рачуницу када готов производ – шећер на тржишту кошта мање од откупне цене усева и трошкова прераде.

По њеним речима, фабрика „Шајкашка” још није завршила уговарање с пољопривредницима, а они који имају уговоре већ су полако кренули у посао.– Плаћамо откупну цену репе 34 евроцента по тони и дајемо гратис 50 одсто семена  – казала је Ирена Стојановић. Станиша Милић из Баваништа годинама сеје репу и, мада каже да му је мука, од репе не одустаје па ће и ове године сејати, али не зна још на колико хектара. У сетву није још кренуо, али је спреман.

Милић спада у веће произвођаче репе у свом окружењу па је прошле године имао 220 хектара посејаног слатким кореном и, како каже, лоше прошао јер је имао доста трулог рода. Али се нада да ове године неће бити тако.

– Колико ће ове године бити хектара под репом зависиће од погодбе са шећеранама – наводи Милић. – Није у питању само откупна цена већ има још много тога што нам смета код прерађивача па морамо да уговоримо и које семе ћемо сејати, начин откупа, проценат нечистоће, дигестију…

З. Делић

EUR/RSD 117.6067
Најновије вести