„Дневник“ открива: Уговор између БГ и СА спречио екстрадицију Елеза

НОВИ САД: Виши суд у Београду, који је прекјуче објавио да је одбио молбу Босне и Херцеговине за изручење Дарка Елеза, у другом саопштењу објашњава да је делимично одбио и делимично усвојио молбу БиХ.
e
Фото: Youtube Printscreen

У саопштењу Вишег суда се образлаже одлука и прецизира да је у првом ставу решења суда утврђено да су испуњене претпоставке за изручење у односу на кривична дела за која се Елез терети - извршена 2015, 2017, 2018. и 2019. године, али да је истовремено суд у другом ставу утврдио да за други низ кривичних дела извршених од 2005. до 2009. године нису – јер тада није био на снази Уговор о изручењу између наше земље и БиХ. Због тога суд сматра да у том делу молбе БиХ изручење Елеза треба да се одбије.

Против овог решења дозвољена је жалба Апелационом суд у Београду у року од три дана од дана пријема преписа решења, саопштио је Виши суд у Београду.

Бранилац окривљеног, новосадски адвокат Горан Карадаревић нагласио је јуче за “Дневник” да сматра да је суштина поступка екстрадиције против Дарка Елеза је молба БиХ у вези низа кривичних дела, између осталог кривичног дела злочиначка организација, организовани криминал, тешко убиство и друго., чије је време тужилаштво БиХ у оптужници, у вези такозваног поступка „Лутка“, определило за период пре 2013. године када је закључен Уговор између Србије и Бих о изручењу.     

У време које се у оптужници опредељује као време извршења тих кривичних дела Уговор о изручењу још увек није био закључен. Ово је врло значајно, јер у Уговору недвосмислено се наводи да се изручење за кривична дела из тог периода неће дозволити, вели наш саговорник.


Параф септембра 2013.

Министри правде Србије и БиХ Никола Селаковић и Бариша Чолак потписали у Београду почетком септембра 2013. године Уговор о изручењу сопствених дражављана оптужених и осуђених за кривична дела организованог криминала, корупције и прања новца.

Босна и Херцеговина је била једина земља бивше Југославије с којом Србија није имала такав споразум. Претходних година су споразуми о екстрадицији закључени с Хрватском, Македонијом, Црном Гором и Словенијом.

Укупно 1.064 особе изручене су или депортиране у Босну и Херцеговину од 1. јануара 2013. закључно с мајем 2019. године, по разним основама, од казнених дела до ратних злочина, казали су из Министарства правде БиХ за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Највише особа је изручено из Србије, њих 211, потом 200 из Немачке, Хрватске 107, Црне Горе 65, Аустрије 48, Русије пет.


Он нааводи за наш лист да је накнадно тужилаштво БиХ доставило допуну молбе јер спроводи некакву истрагу за друга кривична дела чије време је опредељено на период након закључења Уговора о изручењу.

Као његов бранилац нисам још увек примио одлуку суда, међутим из новинских наслова јавност добија контрадикторне информације какву је одлуку суд донео. Оно што могу да кажем је да очекујем да за основну молбу у вези предмета „Лутка“ нема места изручењу и да органи БиХ неће моћи да суде Дарку Елезу у вези тог поступка, истиче Карадаревић.

Када је реч о допуни молбе, пошто се ради о делима након закључења споразума, бранилац каже да треба сачекати званичну одлуку и образложење суда у вези са тим.

Након посете у притвору и разговора с мојим брањеником, он сматра да се ради потпуно исконструисаним и измишљеним верзијама догађаја за које га тужилаштво БиХ потражује. Посебно се прибојава да од стране тужилштва БиХ неће имати фер и правично спроведену истрагу нарочито што се суд БиХ није ниједним својим актом изјаснио у вези исте. Уколико је потребно да се Елез испита у вези било чега, као држављанин Србије, он је спреман да одговара на питања свим државним органима Републике Србије, напомунуо је јуче адвокат Карадаревић

М. Вујачић

EUR/RSD 117.5647
Најновије вести