Како за „Дневник” каже портпаролка Апелационог суда Мирјана Пиљић, од укупног броја притужби, 234 је поднето на рад Апелационог суда у Београду, а укупно 67 на рад виших и основних судова који потпадају под јурисдикцију тог суда.
„У категорију основаних притужби на рад Апелационог суда у Београду разврстане су све оне код којих је судији слата ургенција за брже доношење одлуке јер је предмет обухваћен Програмом решавања старих предмета у 2017. години, а у време подношења притужбе протекао је рок одређен Програмом за решавање тог предмета или је знатно прекорачен законски рок у изради писаног отправка одлуке. По питању захтева за заштиту права на суђење у разумном року, као основане притужбе на рад судија Апелационог суда третиране су оне које се односе на прекорачење уобичајеног рока решавања тих предмета у том суду“, навела је Мирјана Пиљић.
За 32 притужбе је нађено да су неосноване, 51 је сврстана у категорију ненадлежних, док су 63 остале неразмотрене.
Основаност притужби на рад осталих судова цењена је, напомиње Пиљић, на основу извештаја суда на чији рад се притужба односи, уз узимање у обзир уобичајених рокова заказивања рочишта и главних претреса у том суду, Програма решавања старих предмета, као и других околности које су од значаја за оцену основаности притужбе.
Као основане притужбе третиране су и оне које се односе на предмете који су по закону хитни, а у којима одлука по жалби није донета у примереном року. При томе, посебно је вођено рачуна о томе да ли је притужба основана само на рад суда или и на рад конкретног судије који у време подношења притужбе задужује предмет.
У поступку решавања по поднетим притужбама, како објашњава Мирјана Пиљић, судска управа прикупља сва потребна обавештења у циљу утврђивања њихове основаности.
„Уколико се утврди основаност притужбе, предузимају се све потребне мере ради убрзања доношења одлуке у правној ствари на коју се притужба односи, а о чему се обавештава и притужилац. У случају основане притужбе на дуго трајање поступка, управа суда прати поступање свих судова у чијој надлежности се нађе тај предмет и по потреби предузима мере да би се довело до правноснажног окончања поступка у тој правној ствари. Тако формирана притужба се не архивира све док се правноснажно не оконча поступак на који се односи“, наглашава Мирјана Пиљић.
Анализом основаних притужби на рад Апелационог суда у Београду у првој половини ове године утврђено је да се све односе на рад Грађанског одељења и Грађанског одељења за радне спорове, да је велики број основаних притужби последица константог прилива великог броја нових предмета који су „стари” по иницијалном акту, као и сложености већине предмета, који изискују обимну припрему пре изношења на седницу већа, а и у току израде писменог отправка одлуке. Анализе показују да је великом броју основаних притужби допринело и то што је немали број предмета које тај суд задужује хитан за одлучивање па је чињеница да су ти предмети прекоредно решавани свакако утицала и на то да број нерешених „старих” предмета буде већи.
Такође, по речима портпаролке Апелационог суда, све притужбе у кривичним предметима у првој половини ове године су поднете због незадовољства донетим одлукама, а с обзиром на то да та врста контроле није у надлежности председника суда, сврстане су у категорију ненадлежних притужби, о чему су подносиоци обавештени.
Апелациони суд је, напомиње Мирјана Пиљић, успоставио јединствени механизам за бележење притужби, а виши и основни судови који потпадају под јурисдикцију београдске апелације имају обавезу да, сходно Упутству о поступању по поднетим притужбама, на свака три месеца достављају извештаје.
Ј. Јаковљевић
