АТОМСКА ЕНЕРГИЈА: ДА ИЛИ НЕ Алтернативни извори енергије нису довољни! Ево ШТА Србија чека

Електричне енергије у свету све ће више недостајати, енергија ће бити све скупља и биће је све мање, па многи указују да је будућност у нуклераној енергији.
а
Фото: Pixabay/Freepik

У Србији нукеларки нема и постоји мораторијум на изградњу нуклеарки, али смо окружени нуклеарним реакторима - у Бугарској, Румунији, Мађарској, Словенији, Аустрији, Швајцарској... Да ли ће их бити у Србији, тешко је рећи, а о томе се и мишљења стручњака разликују.

Тако, рецимо, директор Института за нуклеарне науке „Винча” Славко Димовић сматра да је нуклеарна енергија једини начин да Србија адекватно одговори на енергетске изазове, али и задржи енергетски суверенитет. Он је указао да је окретање нуклеарној енергији процес отрежњења, у којем цео свет схвата да без њене употребе не постоји могућност четврте индустријске револуције и да применом алтернативних извора енергије може да се задовољи тек 30 одсто те потребе. По његовим речима, једно од могућих решења на путу ка примени нуклеарне енергије у Србији је употреба нуклеарних модуларних реактора, а Србија треба да развија свој хидропотенцијал, у првом реду реверзибилну хидроелектрану „Бистрица” и привреда би требало што више да се окрене енергетици.

Фото: Pixabay

- Ми имамо Чернобиљски мораторијум из 1989. године, који је потпуно анахрон јер не само да забрањује изградњу нулеарних електрана, него, заправо, негативно утиче на научни и технолошки напредак - истакао је Димовић. - Уверен сам да ће Србија кренути у правцу куповине или изградње модуларних или класичних реактора. Нуклеарни модуларни реактори су јефтинији, мање су запремине и имају мању инсталисану снагу, адаптибилни су, ефикасни и заузимају мању површину. Могу да се скалирају у складу с потребама и уграђују у постојећа енергетска постројења, као што су напуштене термоелектране, могу се изградити и у подручјима која нису густо насељена и мислим да би требало да се улаже и у један и у други тип реактора.


Институт „Винча” окосница и расадник знања

Славко Димовић сматра да је, када је реч о стручном кадру, Србија годинама била „обогаљена” мораторијумом, али и да има највећи институт на Балкану - Институт за нуклеарне науке „Винча”, који може бити окосница и расадник знања и матица у којој би се скупљали домаћи и светски стручњаци, али и место где би се враћали наши људи који су отишли у иностранство.

- Улагање у нуклеарну енергију подстакло би младе људе да се ангажују у тој области- рекао је Димовић. - За сваки велики подуват потребна је подршка јавности која мора да схвати да је нуклеарни отпад који се генерише у нуклеарним елекранама мале запремине - рекао је Димовић.


Фото: Freepik

Потпуно другачији став има стручњак за енергетику Александар Ковачевић, који истиче да Србија има сасвим довољан енергетски потенцијал да се садашња потрошња енергије и удвостручење националног производа, односно индустријског аутпута, може покрити расположивим енергетским ресурсима. Он је рекао да је са становишта енергетских ресурса, с новим технологијама, односно када се узму у обзир биомаса, хидроенергија, геотермална енергија, ветар, сунце, Србија једна од најбогатијих земаља Европе, и без нуклеарне енергије.

Говорећи о томе уз која улагања се енергетске потребе могу покрити расположивим енергетским ресурсима, Ковачевић је рекао да је овде реч о знатно мањим улагањима него у нуклеарне електране, било класичне било модуларне.            

Д. Млађеновић

 

EUR/RSD 117.1154
Најновије вести