Јесење сунце у целој земље иде им наруку да посао обаве како треба, док клима током сазревања поврћа није била у свим регионима иста, па ће и приноси варирати.
Годишње поједемо по глави становника око 50 килограма што значи да нам је потребно највише око 350.000 тона. Колико је овог пролећа посејано кртоле још се не знају подаци, али смо га лане имали посејаног на 24.870 хектара, а просечан принос је био 21,2 тоне по хектару, што значи да смо га имало приближно 530.000 тона.
Др Ђорђе Војновић са новосадског Пољопривредног факултета напомиње за „Дневник” да годишње са њива добијемо у просеку од 450.000 до 500.000 тона.
- Са том количином можемо да задовољним домаће потребе и да га извеземо - казао је Војновић.
Килограм белог и црвеног кромпира на пијацама и у маркетима је скоро изједаначна и креће се од стотину до 150 динара, док је цена навелико код повртара од 50 до 60 динара.
У атару села Сириг у општини Темерин велики произвођач кромпира Бранислав Зеленовић имаће, у просеку, 50 тона по хектару. Задовољан је родом и ценом навелико.
- Кромпир је крупан, здрав, чист и има одличну цену, 50 до 60 динара кошта килограм навелико - казао је Зеленовић за „Дневник”.
Он производи кромпир дуже од 30 година и истрајава у томе, мада тржишне прилике нису исте сваге године.
- За сетву треба увек спремити доста новца, а има сезона када је кромпир јефтин, доста га на домаћем тржишту буде и увозног, а приноси мали и зато се кромпир из године у годину све мање сеје. Не могу сви повртари да финасијски издрже ниску цену и велики улог - навео је Зеленовић. - По хектару треба око 8.000 евра када се саберу трошкови за семе, заштитна средства, наводњавање... Семенски кромпир је скуп, килограм је 120 динара, а оном који примењује гушћу сетву по хектару потребне су три тоне. Али ће нам се зато ова сетва исплатити. Тамо где су приноси солидни, покриће се трошкови улагања и зарадити. Мада има година када је кртола јефтина, поготово када стигне увозни, који обара цену домаће. Пре три године навелико је коштао освега десет евро центи, па су се људи разочарали и одустали.
Проф. др Жарко Илин са Пољопривредног факултета у Новом Саду изјавио је за Дневник да се површине под кромпиром значајно смањиле у односу на пре неколико година због високих трошкова улагања и прекомерног увоза који обара цене домаћем поврћу.
По његовим речима, улагања у кромпир се крећу од 8.000 до 10.000 евра, а од те суме половина је потребна за куповину семена.
- Високи трошкови сетве и јефтин кромпир допринели су да сваке године имамо све мање домаћег кромпира - казао је проф. др Илин и навео да би добра цена - евро по килограму био најбољи подстицај за повртаре да се врате сетви овог поврћа и будемо већи извозници јер за то имамо добре предуслове, плодне оранице.
- Повртарима нису потребне субвенције, већ само цена која би била адекватна улагањима. То би био најбољи подстицај, више би се сејао, а купци су на домаћем тржишту, пошто је кромпир у исхрани становништва најзаступљенији у односу на друго поврће.
Зеленовић каже да ће, чим заврши вађења кромпира, кренути да га продаје, вероватно у Северну Македонију и на Космет. - Добио сам дозволу да могу да га продајем изван земље, јер су анализе показале да је здрав - навео је Зеленовић.
С друге стране, Србија је и извозник, али и увозник кромпира, јер трговински ланци имају своју политику.
Према подацима Привредне коморе Србије, прошле године смо увезли близу 47.950.000 килограма кромпира и платили га 18.271.812 евра. Највише овог поврћа смо купили из Француске 27.800.000 килограма а потом и из Немачке, али знатно мање - 9.230.000 килограма и из Холандије 5.642.000 килограма. За осам месеци ове године увезли смо 41.780.000 килограма кромпира. Подаци ПКС кажу да је на домаће тржиште стизао из чак 26 земаља. По количинама, највише га је било из Француске, Немачке и Белорусије.
З. Делић
