(ВИДЕО) „Хрвати ти то неће опростити!“ Због ОВЕ улоге ШОТРА је УПОЗОРАВАО глумицу МИРУ ФУРЛАН: Народ не гледа филм, него заставе иза њега

Њена сарадња са режисером Здравком Шотром резултирала је улогом з начајном филму:

Браћа по матери (1988) – Овај филм, заснован на истоименом роману Јована Радуловића, бави се темама етничких сукоба и породичних односа. Фурлан је играла улогу жене која је удата за оба протагониста, Хрвата и Србина, што је одражавало њену личну животну ситуацију. Филм је постао симбол југословенског идентитета и уметности, а Фурлан је због своје улоге доживела осуду и у Хрватској и у Србији, што је касније коментарисао и Шотра, истичући да јој "Хрватска никада није опростила што се удала за Србина".

Југословенска глумица Мира Фурлан, која је цео живот носила титулу легенде југословенског театра и телевизије, преминула је 2021. године, у 66. години, услед компликација изазваних вирусом Западног Нила. Иза себе је оставила супруга Горана Гајића, сина Марка Лава, али и неизбрисив траг у бројним улогама које ће публика памтити генерацијама.

Мира је свој животни пут одабрала храбро и често несвакидашње – још 1986. године упознала је српског режисера Горана Гајића и убрзо упловила у везу која је, због политичких и етничких тензија, обележила њен живот. Живећи на релацији Београд–Загреб, нашла се у срцу друштвено-политичког земљотреса почетком деведесетих. Хрватски медији су је оптуживали да се приклонила Србији, називајући је издајицом, а ускоро је изгубила посао у Хрватском народном позоришту, одузет јој је и стан који је наследила од баке, док су претње постале свакодневица.

Живећи на релацији Београд–Загреб, нашла се у срцу друштвено-политичког земљотреса почетком деведесетих. 
Управо у тим тренуцима Шотра, легендарни српски редитељ, пророчки је упозорио Миру:

„Миро, кад снимиш овај филм у Србији, Хрвати ти то неће опростити.“

Те речи, изговорене са озбиљношћу и искуством човека који добро познаје балканске страсти и нетрпељивости, биле су више од савета – биле су предвиђање олује која је чекала глумицу. Мира је тада можда слегла раменима, можда чак и посумњала, али живот јој је убрзо показао истину Шотриних речи. Филм у којем је играла, српска продукција у којој је прихватила улогу, одмах ју је ставио на мети оптужби у Хрватској, а друштвена осуда је била немилосрдна.

Шотра је годинама касније, након њене смрти, коментарисао:

„Она је у мом филму Браћа по матери играла жену која је била удата за Хрвата, па за Србина – баш као у животу. Њој то Хрватска није могла опростити деведесетих. Морала је да оде због тога. Никада није изгубила интерес за ову средину. Играла је, писала колумне, књиге. Била је и остала југословенска глумица, изнад рата и свега што нам се дешавало.“

Мира Фурлан је, дакле, свој живот живела у складу с уметношћу и љубављу, али на Балкану уметност није била изнад политичких и етничких линија.  Мира је, упркос свему, остала доследна себи, не одустајући од улоге, својих ставова и љубави, поставши симбол храбрости и универзалне уметности која надилази рат и границе.

Мира га је, кажу сведоци, тада погледала с неверицом и рекла: „Ма, Шотра, па уметност нема нацију. Филм је филм.“

Али Шотра је само одмахнуо главом: „Знам, али народ не гледа филм, него заставе иза њега.“

И био је у праву.

Изолована, осуђивана и одбачена од дела јавности који ју је до јуче славио, проживела је оно што Шотра није рекао наглас – да на овим просторима уметници не смеју бити „само уметници“.

Мира је, међутим, остала доследна себи. Никада се није извињавала за уметност, нити се одрекла онога што воли. А Шотрина реченица остала је да одзвања као упозорење свима који верују да уметност може надвладати границе — може, али не у земљи где су ране још увек свеже и где истина и даље има боју заставе, пише Стил Курир.