Председник Аустрије Александер ван дер Белен рекао је да је "ово срећан дан за аустријску литературу, али и књижевност уопште".
"Много му дугујемо, надам се да он то зна", истакао је он.
Аустријска канцеларка Бригите Бирлајн и шеф аустријске дипломатије, министар културе Александер Шаленберг нагласили су да је "Хандке заслужио награду и да је Нобелова награда достојно признање његовог књижевног извранредног талента".
Добитница Нобелове награде 2004. Елфриде Јелинек, која је, када је Хандкеу оспорена награда Хајнрих Хајне због његових изјава везаних за улогу Срба у ратовима на простору бивше Југославије стала у његову одбрану, казала је да је сјајна вест из Шведске.
"Он је требало ову награду да добије пре мене. Било је крајње време", поручила је аустријска књижевница.
Хандке је у немачкој и аустријској јавности због изјава везаних за Србе често претворен у политички "случај".
Тако је, иако је независни жири од дванаест чланова средином 2006.одлучио да му додели престижну Хајнеову награду, коју финансира Градски сенат Диселдорфа, дошло до жестоке реакције јавности и политичара, због чега жири повукао своју одлуку.
Градски сенат саопштио је да је поништавање само незавнично, јер није донета коначна одлука.
На ово је Хандке реаговао писмом у којем је јавно одбио да прими Хајнеову награду.
У Немачкој велики број интелектуалаца и политичара био је против оделе награде Хандкеу, а у Аустрији је бивши вицеканцелар Ерхард Бусек стао на страну противника писца.
Тада је Јелинек истакла да је понашање политичара скандалозно и да представља пример цензуре.
И шеф Социјалдемократске партије Аустрије (СПО) у Швехату Давид Штокингер је истакао да је Хандке један од великана књижевности последњих деценија.
"То није само због својих дела, већ и изјава везано за збивања у Југославији. За разлику од многих његових критичара ја сам прочитао његова дела која се тичу сукоба на простору бивше Југолсавије. Он је био један од малобројних који је писао против империјалног "мејнстрима" и који је стао на страну нападнутик када је то било политички некоректно ", подвукао је Штокингер.
"Због тога му је приписано да је србофил. Постоји много горе у животу! Он свој став никада није променио. Због тога су му одузете И неке награде, а неки позоришни комади скинути из позоришта, те је био агресивно нападан од стране либералних новинара. Дубоко у души он је остао увек Југословен", нагласио је он.
Штокингер истиче да се Нобеловом наградом одаје признање читавом његовом животном делу, чиме се рехабилитује Хандке.
Хандке се замерио западњацима што је написао есеј "Права за Србију", али његовим мишљењем о Слободану Милошевићу, за којег је говорио да није националиста и да је желео да сачува Југославију, те је негирао да је био "балкански диктатор и касапин", како су Милошевића називали западни медији.
