Држић, Михаиловић, Бећковић у новом колу Матице српске

БЕОГРАД: У једанаестом колу Антологијске едиције Десет векова српске књижевности Издавачког центра Матице српске објављено је десет наслова у једанаест књига.
knjige
Фото: pixabay

Оне обухватају све драме Марина Држића, антологију грађанске поезије Марије Клеут, приповетке, романе и друге прозне облике Милутина Ускоковића, Вељка Милићевића, Григорија Божовића и Драгослава Михаиловића (две књиге), песме, поеме, драме и есеје Милутина Бојића, Тодора Манојловића, Десимира Благојевића и Матије Бећковића, као и студију Станислава Винавера о Лази Костићу, саопштано је из центра Матице српске.

Књиге су приредили Злата Бојовић, Горан Максимовић, Биљани Мичић, Марија Благојевић, Радивоје Микић, Александар Пејчић, Бојана Поповић, Јован Делић и Миливој Ненин.

Антологију финансијски подржавају Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу, Град Нови Сад, стални претплатници, купци на сајмовима књига или у књижарама, библиотеке преко јавних набавки, уз редован откуп Министарства културе.

У свих једанаест година цена књига је иста.

Књиге су у тврдом повезу, са златотиском, у свечаној опреми, као што приличи издањима од националног значаја. Тираж сваке књиге је 1.000 примерака. Досад је објављено 113.000 књига на 40.000.000 страница.

Антологијска едиција Десет векова српске књижевности добила је Награду за издавачки подухват Сајма књига у Београду 2019. године, Награду "Григорије Возаровић" 2020. године и друга признања.

Поводом изласка Једанаестог кола, покретач и главни уредник академик Миро Вуксановић каже да је Антологија покренута с намером да прикаже целовит развитак српске књижевности по новим мерилима и сазнањима, да прикаже континуитет литерарне речи од дванаестог века који је почетни до 21.века који је десети у низу, од усмене и житијске књижевности до савремених књижевних жанрова.

Реч је о послу који има национални значај. То је највећи такав подухват у српској издавачкој делатности. Објављивање првих сто књига у десет година јесте велики успех издавача где се сви послови обављају хонорарно, рекао је Вуксановић и додао да су у Антологији заступљени писци чије књиге обележавају време у којем су настале, без разлике на којем облику и на којем наречју српског језика су написане, у било којој земљи где су Срби живели или сада живе.

Притом се не примењује никакав територијални или временски "кључ". Једини критеријум је вредносни, књижевноисторијски потврђен или на нов начин установљен. Све књиге се штампају по садашњим правописним нормама, али је очувана аутентичност текста где је год могућно, казао је Вуксановић.

Према његовим речима, главни циљ Антологије, која је истовремено и вековна хроника, није само књижевни, већ и културолошки, и лексички, и образовни, и да би показале како се међусобно допуњују и увећавају цивилизацијски слојеви, да је сваки од њих важан, не само као историјски податак него као доказ да све што настаје мора да има и природну везу са оним што му је претходило.

Тако бива и када ново потире оно што је настало раније. И опозициони однос показује прожимање различитих појава. То правило једнако важи и за књижевни и за језички израз. Језик је основа књижевне уметности. Зато је значајно да се у истом низу објављују књиге које су написане предвуковским облицима српског језика и књиге новије српске књижевности чији је Вук оснивач, казао је Вуксановић.

EUR/RSD 117.5822
Најновије вести