Међутим, Летопис Матице српске је у том светлу можда испољио и најпостојанију природу, јер од 1824. јесте имао и овакве и онакве рубрике, али је основни фокус остао исти: књижевност, култура и наука који се односе на Србе и словенски свет. И кад га у том светлу упоредимо са другим часописима, сигуран сам у то да ћемо имати веће поштовање и према Летопису и према сопственој културној традицији”, рекао нам је председник Матице српске проф. др Драган Станић.
А први од часописа са којима је успостављена та јача сарадња су Словачки погледи (Slovenské pohľady), које је 1846. покренуо Јозеф Милослав Хурбан, један од оснивача Матице словачке. Разлози за то да реализација пројекта крене управо од „Погледа” су, како појашњава проф. Станић, изузетно јаке везе двају народа, којима су допринеле и личности попут Павела Јозефа Шафарика, који је из родне Словачке дошао 1819. у Нови Сад, овде се упознао са старом српском рукописном и штампаном књигом и, фасциниран свим што је српски средњи век оставио, кренуо са својим великим славистичким истраживањима и постао један од кључних људи славистике уопште. Важан разлог је и чињеница да је бригу о „Словачким погледима” од 1993. поново преузела Матица словачка, са којом Матица српска има дугогодишњу више него плодотворну сарадњу.
lПоред сарадње двају матица, те Летописа и Погледа, договорено је и проширење сарадње словачких и српских писаца, и то на више платформи. Поред узајамног објављивања електронских књига, предвиђена је и заједничка конференција која би била одржана следеће године, а такође је у плану и културна размена. Ускоро ће, иначе, у издању Матице српске изаћи и двојезична антологија поетских исказа српских и словачких песника, рођених после Другог светског рата.
На том фону је и председник Матице словачке др Маријан Гешпер истакао чињеницу да два народа повезују богате историјске и културне везе. „А пре свега нас повезује идеја Матице српске, која је била узор свим словенским народима у еманципацији. У данашње време је ипак важно и да ову сарадњу померимо у правцу савременог доба, које одликује технолошки напредак. Наши национални, културни задаци остају, наравно, исти, само је потребно да их ставимо у модерну одећу, и уверен сам у то да ће то допринети тој изузетности односа између наших народа, а у крајњем и између Словачке и Србије”, рекао нам је Гешпер. „Задаци две матице јесу пре свега културни и научни, али треба рећи да је укупно узев переспектива словачко-српских односа заиста од стратешког значаја и да превазилази тај наш дугогодишњи хоризонт сарадње и стога нам је дужност да ту штафету пренесемо и будућим генерацијама. Ми у Матици словачкој баш као и у Матици српској добро знамо да је историја европског континента врло немирна и ће Словаци и Срби увек једни другима бити потребни – важно је да сарађујемо и да се међусобно испомажемо, јер то је предуслов за преживљавање наших двају народа”.
Главни и одговорни уредник Словачких погледа Радослав Жграда, уз напоману да је реч о најстаријем часопису на словачком језику, рекао је да су са великим задовољством прихватили иницијативу проф. Станића да се прошири сарадња часописа које објављују Матица српоска и Матица словачка. „Циљ је пре свега објављивање прилога и темата из Словачких
погледа на страницама Летописа Матице српске, као и у реципроцитету, промовисање српске културе на страницама Словачких погледа”, навео је Жграда, додавши да је већ одржана и заједничка седница двеју редакција, на којој се разговарало о тим конкретним облицима сарадње. Између осталог, у оквиру Словачких погледа биће установљена посебна рубрика посвећена српској култури, а у перспективи ће бити припремљен и посебан број који ће бити посвећен српској књижевности.
М. Стајић
