Матица српска: Приче из Рукописног одељења

У оквиру архивске збирке фотографија у Рукописном одељењу Матице српске под сигнатуром ХС 8 налази се фотографија настала у току заседања Велике народне скупштине у Новом Саду, 25. новембра 1918. године, а која је овековечила историјски чин Присаједињења данашњег простора северне српске покрајине својој матици – Краљевини Србији.
matica srpska, dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

У посед фотографије Матица српска дошла је путем поклона Триве Милитара, некадашњег Матичиног архивисте и новосадског хроничара. Оригинал фотографије налази се под заштитом Музеја Војводине, а неколико десетина примерака копије овог снимка своју заштиту пронашло је у различитим установама културе, посебно у Новом Саду.

Занимљивост која прати ову фотографију налази се у чињеници да она представља једини снимак Велике народне скупштине, који је забележио тренутак обраћања Јаше Томића народним посланицима. Аутор је чувени српски фотограф и фоторепортер Риста Марјановић (1885-1969). Уз уље на платну Анастаса Бојића, Велика народна скупштина у Новом Саду, 25. новембра 1918, настало 1927. године, ова фотографија представља једино документовано сведочанство у илустративном формату о великом историјском догађају из 1918. године. Поред чињенице да је једини снимак тако значајног историјског догађаја, постављамо питање, из којих разлога је важна ова фотографија?

Велика народна скупштина, позната и под називом Новосадска скупштина, сазвана је за 25. новембар 1918. године. У раду Скупштине учествовало је и седам жена. Из свих делова Баната, Бачке и Барање, изабрано је 757 делегата који су присуствовали Новосадској скупштини. Од тога броја, 578 посланика било је из реда српског народа, 84 били су Буњевци, 62 Словаци, 21 посланик био је Русин, шесторица посланика били су представници немачке заједнице, пет посланика Хрвати и Шокци, док је један посланик припадао мађарском народу. Важно је да кажемо да је на Новосадској скупштини истакнута и обавеза да се свим несловенским народима гарантују сва права: „Несрпским и несловенским народима који остају у нашим границама обезбеђује се свако право које желе да, као мањина сачувају и развијају своје народно биће”.

Коначно, рад Скупштине завршен је једном од историјских одлука која је била изражена у следећим речима: „Молимо владу братске Србије да на конгресу мира заступа наше интересе. Прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу не само нама него и свима словенским, па и несловенским народима који са нама заједно живе. Овај наш захтев хоће да уједно помогне тежње свих Југословена, јер је наша искрена жеља да српска влада удружена са Народним већем у Загребу учини све да дође до стварања јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца под вођством краља Петра и његове династије”.

        Огњен Карановић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести