Ово је, како је приметио издавач Муракамијевог опуса у Србији Владислав Бајац, главни уредник " Геопоетике", први пут да је Мураками писао о својој приватности на веома једноставан и врло рационалан начин и који је написао да је "још увек писац у развоју", иако је већ више година најозбиљнији кандидат за Нобелову награду за књижевност.
Мураками је открио својим читаоцима да је веома скроман човек, открио им је која су га питања највише занимала и да је прилично храбра особа јер своју професију писца демистификује и инсистира да је "обичан човек који је остао оно што јесте".
Чак је признао да себе сматра "не баш нарочито талентованим".
Листа престижних књижевних награда које је до сада добио је дугачка, а међу њима су награде "Франц Кафка", "Френк О Конор", "Јерусалим" за слободу појединца у друштву, највеће признање које се у Израелу додељује страним ауторима, данска књижевна награда "Ханс Кристијан Андерсен"....
Пошто се до сада веома мало знало о самом писцу, ова књига је драгоцен књижевни драгуљ за његове читаоце", забележио је Бајац.
У 12 поглавља од којих је првих шест већ објавио у недељнику "Манки" а последње 12. поглавље је написао тек 2013 и штампао у летњем броју часописа "Шинћо" (Мислећи људи).
Остала поглавља сада су први пут објављена.
"Он искрено, потпуно отворено неретко и духовито говори о писању, али и о потрази за сновимаи срећом у живот", закључио је Бајац.
Књига је за све верне читаоце Муракамија обавезна лектира јер у њој ће сазнати шта он мисли о књижевним наградама, поготово Акутагавиној Нобеловој, зашто му је најважније мишљење супруге о његовим романима, који су његови савети за оне који тек почињу да пишу, какв је био ђак, да ли је волео школу, како се носи с негативном критиком, те зашто је тек у Норвешкој шуми први пут дао име главном јунаку, да ли писац треба да буде слободан човек па тек онда уметник, зашто никад не пише наручене текстове, не обећава, и не пристаје на рокове.
