ОПРОШТАЈ ОД ЛЕГЕНДАРНОГ БИБЛИОТЕКАРА ЛАЗАРА ЧУРЧИЋА (1926-2025) Подвижничка посвећеност старој српској књизи

Лазар Чурчић је рођен 24. октобра 1926. године. На Групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности Филозофског факултета у Београду дипломирао је 1953. Исте године запослио се у Библиотеци Матице српске, где је провео скоро цео радни век, односно до половине 1986, да би последњих пет година до пензионисања 1991. обављао послове библиографа у Народној библиотеци Србије. 

У Библиотеци Матице српске Лазар Чурчић се бавио истраживањем, уређењем, описом и популаризацијом старих и ретких српских књига и периодичних публикација, али и књига друге провенијенције. Неуморно трагајући за књижним благом и зналачки га сакупљајући, знатно је допринео разноврсности и богатству збирки раритета БМС, од којих су збирка штампаних србуља 15–17. века и збирке српских књига и периодичних публикација 18. и 19. века највеће у свету. Током активног рада, као и после пензионисања, остварио је капиталне резултате на пољу откривања, прикупљања, евидентирања, описа и популаризације рукописних и старих српских штампаних књига и листова и објавио велики број радова из историје српских књига, књижевности и културе од средњег века до половине 19. века. На основу изузетних резултата постигнутих у библиотечко-информационој делатности стекао је звање библиотекар саветник, највише стручно звање у овој области и једини је библиотекар који је добио националну пензију одлуком Владе Србије.

Сам је Лазар Чурчић о свом раду у Библиотеци Матице српске казивао да је срећна околност што је постао библиотекар баш у БМС, у којој је „научио више но игде”, и да му је „са књигама Матице и са њиховим читаоцима био живот и леп и богат”. Јер Фонд старе и ретке српске књиге је само срце Библиотеке Матице српске, а можда и читавог српског библиотекарства. Том срцу је Лазар Чурчић дао целог себе, своје најбоље године и у њему оставио најдубљи траг. Сви који су га познавали и сарађивали с њим дивили су се тој чудесној ватри у бављењу књигом и вери у моћ људског сазнања, том истраживачком нагону, тој подвижничкој посвећености српској књизи и националној култури. Привилеговани су били они које је чика Лаза, по неким својим критеријумима, бирао за драге саговорнике. Они су имали прилике да од њега чују оно што се неће наћи у енциклопедијама и што се не може нигде више сазнати.

О значају дела Лазара Чурчића за српско библиотекарство, историју српске књиге и српску науку и културу сведочи његова обимна библиографија радова и књига, са преко 700 јединица. Радове је објављивао у многобројним стручним и научним часописима, зборницима, недељним и дневним листовима. Учествовао је на разним скуповима, био је члан уредништва Библиотекара, Зборника Матице српске за књижевност и језик, Одбора за фототипска издања САНУ, Народне библиотеке Србије и Матице српске, члан бројних одбора за обележавање значајних годишњица из српске историје и културе. Био је међу оснивачима „Трибине младих” и један оје д покретача Поља 1955. године. 

Био је иницијатор за покретање Библиотекарског годишњака Војводине и Годишњака Библиотеке Матице српске, а после пензионисања покренуо је и уређивао новине Тител данас и Тителски летопис с календаром. Припремио је Грађу за историју Библиотеке Матице српске, књ. 1, 1830–1864. (са Иванком Веселинов) и књигу Библиотека Матице српске (са Павлом Малетином), уредио је зборнике уз изложбе Орфелиново Житије Петра Великог 1772–1972, Штампарија у Римнику и обнова штампања српских књига 1726, приредио је за штампу фототипско издање Хронолошког прегледа ћирилицом штампаних књига 1491–1730. Ивана Каратајева, Песме Захарије Орфелина, редактор је зборника Српске штампане књиге 18. века и каталога Српске рукописне и штампане књиге у Славонији од 15. до 18. века. Аутор је књига: Српске књиге и српски писци 18. века, Казивања о Библиотеци Матице српске, Књига о Захарији Орфелину и Исходи и стазе српских књига 18. века.

Био је дугогодишњи испитивач из предмета Историја писма, књиге и библиотека на стручним испитима у библиотечко-информационој делатности. Био је члан Управног одбора Матице српске и Управног одбора Библиотеке Матице српске. Радио је и на уређењу, опису и заштити манастирских и црквених библиотека – библиотеке манастира Ковиља, Бођана, Врдника, Хиландара, Цетиња, библиотеке Славонске епархије у Пакрацу и библиотеке Будимске епархије у Сентандреји. 

Библиотеци Матице српске посветио је више радова, од којих су неки преточени у књигу Казивања о Библиотеци Матице српске. Добитник је Награде „Милорад Панић Суреп”, највишег републичког признања у српском библиотекарству и „Митровданске повеље” за изузетан допринос библиотекарству. На Дан Библиотеке Матице српске 28. априла 2016. уручена му је „Јубиларна захвалница”, поводом 90-годишњице живота, а 2019. године добио је и награду „Златна књига Библиотеке Матице српске“.