Дуњи Црњански „Искра културе”

НОВИ САД: Новосадска пијанисткиња Дуња Црњански овогодишњи је лауреат Искре културе, награде коју Културни центар Војводине „Милош Црњански“ додељује за савремено стваралаштво младом аутору до 35 година.
dunja crnjanski
Фото: Privatna arhiva

У образложењу се наводи да је ова млада уметница активна у више уметничких области: у савременој класичној али и експерименталној музици, савремениом плесу и перформансу.

„Број њених музичких наступа на сценама Новог Сада али и региона, укључујући неколико европских и светских градова, до данас је већ троцифрен. Суоснивачица је и извођачица у ансамблу ’Рестрикције’, који негује слободно импровизовану, експерименталну, нојз и савремену музику, те посебно извођење графичких партитура јединствених светских и домаћих композитора. Надаље, суоснивачица је и актерка уметничког колектива „Петар Драпшин“ који окупља ствараоце из различитих уметничких сфера интересовања и који настоји да критички осветли уобичајене механизме стваралаштва. Такође, Дуња Црњански активно делује у оквиру платформе за савремену уметност и културу „Практикабл“, која промовише савремену уметност и културу, интердисциплинарну сарадњу и умрежавање. Поред свега, Дуња Црњански бави се педагошким и инклузивним радом. Шест година била је наставница клавира у Музичкој школи „Исидор Бајић“ а од 2011. чланица је организације „Пер.Арт“ која делује кроз савремени плес, где у оквиру програма Уметност и инклузија који окупља уметнике са и без инвалидитета учествује у различитим пројектима, радионицама и представама на међународној и домаћој сцени.”

Културни центар Војводине традиционално додељује и три  Медаље културе: за мултикултуралност и интеркултуралност, за очување културног наслеђа и за животно дело тј. за укупно стваралаштво.

Добитница Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност је др Агота Виткаи Кучера, редовна професорка Академије уметности Универзитета у Новом Саду, чији педагошки, научно-истраживачки и уметнички ангажман увек је у знаку афирмације и подстицања мултикултуралности и интеркултуралне комуникације. Између осталог, чланица је Војвођанског мађарског високообразовног колегијума, Председништва новосадског мађарског културно-уметничко образовног центра, Брод театра, Мађарске Академије наука, Центра за позоришна истраживања Новог Сада, Европске Хорске Асоцијације, Међународног плесног одбора при Унеску...


Дуђину признање за животно дело

Јован Дунђин је најстарији живи српски песник - рођен је 1926. у Футогу – оводишњи је лауреат Медаље културе за животно дело. До сада је објавио око 30 песничких књига и два избора.

Све његове књиге могле би се читати као циклуси, готово као концентрични кругови, који се отварају са филозофским или онтолошким значењима, односно поетички увиру и извиру један из другога. Свака његова књига је својеврсно песничко понирање у себе, односно извирање из себе. Јован Дунђин је песник који завређује респект, а својим дугогодишњим песничким трајањем и високим дометима његове поезије завређује и адекватно вредновање, наведено је у образложењу.


Конзерватор-рестауратор у Галерији Матице српске др Даниела Королија Црквењаков овогодишњи је лауреат Медаље културе за очување културног наслеђа. У свом раду успешно сједињује све аспекте очувања културног наслеђа – истраживања уз примену природних наука, валоризацију, конзервацију, популаризацију и презентацију. Паралелно са радом на заштити нашег културног наслеђа, посвећено је развијала међународну сарадњу, кроз коју је направљена мрежа партнера, а све у циљу промоције наслеђа и подизања компетентности и видљивости наших институција, пре свега Галерије Матице српске, где обавља и послове помоћника управника. Посебно велики искорак у правцу ширења знања о чувању културног наслеђа на млађе генерације конзерватора учинила је покретањем и вођењем мастер студија конзервације и рестаурације на Академији уметности у Новом Саду. У протеклој години др Даниела Королија Црквењаков је остварила изузетне резултате, међу којима се посебно истиче завршетак дугогодишњег пројекта конзервације и рестаурације иконостаса Арсе Теодоровића из некадашње српске Саборне цркве у Будиму. Поводом завршетка рада на 75 икона овог највишег српског иконостаса из 19. века, уприличена је изложба у Галерији Матице српске у Новом Саду и у Историјском музеју у Будимпешти, да би иконе нашле своје трајно одредиште на сталној поставци новотвореног музеја Епархије будимске у Сентандреји.

Лауреатима ће награде бити уручене у четвртак, 12. децембра, у 18 часова у Холу Покрајинске владе на свечаности коју организује Културни центар Војводине „Милош Црњански“.

М. С.

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести