Изборна скупштина Матице српске

Због тренутне епидемиолошке ситуације промењено је уобичајно место одржавања Скупштине тако да ће овог пута  бити у великој сали Српског народног позоришта, а пријем и регистрација чланова почеће у 10 часова.
Skupština Matice srpske će birati i nove članove organa upravljanja Foto: B. Lučić
Фото: Скупштина Матице српске ће бирати и нове чланове органа управљања Фото: Б. Лучић

Матица српска одржава у суботу(27.јун) од 11 часова 129. редовну изборну Скупштину. Због тренутне епидемиолошке ситуације промењено је уобичајно место одржавања Скупштине тако да ће овог пута  бити у великој сали Српског народног позоришта, а пријем и регистрација чланова почеће у 10 часова.

На дневном реду Скупштине су извештаји о четворогодишњем раду нашег најстаријег књижевног, научног и културног друштва, као и установа и предузећа које је Матица основала - Библиотеке, Галерије и Издавачког центра. Скупштина ће сутра бирати и нове чланове органа управљања – Председништво (председника, потпредседника и генералног секретара) као и Управни и Надзорни одбор. Председник Матице српске проф. др Драган Станић оцењује да је протекли четворогодишњи период био буран, али да су постигнути лепи резултати. О томе говоре и друштвена признања, Матица је постала носилац Сретењског ордена, дар председника Републике, као и Ордена Светог Саве И реда, који јој је дала Српска православна црква. И установе Матице српске, Библиотека и Галерија, су постале носиоци највиших ордена, а челни људи свих ових установа су такође добили признања. Илуструјући шта је све стало у овај четворогодишњи период Станић је указао да је Рад Матице српске штампан на 500 страна и да овај леп и плодан период у раду није имао оних, пре свега финансијских тешкоћа као што је то било током претходног периода.

Скупштина ће бирати и нове чланове органа управљања – Председништво (председника, потпредседника и генералног секретара) као и Управни и Надзорни одбор.

За ову Скупштина поново је активирана институција почасног члана Матице српске која у протеклим деценијама није тако често коришћена. По речима Драгана Станића последњи пут 1926/27. у поводу стогодишњице примљен је велики број почасних чланова, међународно важних људи у науци, култури и књижевности. По статуту почасни чланови постају они који имају највише стваралачке резултате, а уз то имају посебан однос према нашој култури, науци и српском народу, али и Матици српској као установи.

За почасне чланове су предложени Петер Хандке (1942), немачки књижевник, аустријско-словеначког порекла, прошлогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност, Ноам Чомски (1928), амерички лингвиста, политиколог, професор универзитета, један од најутицајнијих савремених мислилаца, Роналд Харвуд (1934), енглески књижевник, драмски писац, ромасијер и есејиста, Патрик Бесон (1956), француски писац, романсијер и новинар. Међу предложенима су и Еуђен Симион (1933), румунски проучавалац књижевности, есејиста, професор емеритус Факултета књижевности Универзитета у Букурешту, директор института за историју и теорију књижевности „Г. Калинеску“ Румунске академије у Букурешту, Мирослав Бјелик (1949), словачки књижевник, дугогодишњи библиограф и секретар Матице словачке у Мартину, директор Словачког књижевног завода Матице словачке и садашњи председник Друштва словачких писаца, Жан Пол Блед (1942), француски историчар, професор емеритус Универзитета у Паризу - Сорбона, специјалиста за историју Немачке и средње Европе, Гидеон Грајф (1951) израелски историчар, један од највећих стручњака за Холокауст, Аушвиц и Јасеновац, Наталија Алексејевна Нарочницка (1948), руски историчар, политиколог и стручњак за међународне односе, Јелена Јурјевна Гускова (1949), руски историчар, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука. Матица за своје почасне чланове предлаже и Микиса Теодоракиса (1925), грчког композитора и музичара, Никиту Михалкова (1945), руског редитеља и глумца, Емира Кустурицу (1954), српског редитеља, глумца и књижевника, Дајану Џонстон (1931), америчког политиколога, публицисту и новинара, Жана Кристофа Буисона (1968), франуског новинара, публицисту и писца, Арна Гујона (1985), француског хуманитарног радника, као и тенисера Новака Ђоковића (1987).

У складу са својим овлашћењима, Скупштина ће потврдити пријем нових редовних и чланова сарадника. Право гласа на Скупштини Матице српске имају стални чланови сарадници, чланови сарадници и редовни чланови који су благовремено измиривали чланарину.

Челници Матице српске указују да су  мере безбедности које су предузели у тренутној епидемиолошкој ситуацији сразмерне опасности која влада. Велика сала СНП омогућиће безбедно растојање за све учеснике Скупштине, обезбеђене су резервне маске и потребна дезинфекциона средства.

        Н. Попов

 

 

 

 

EUR/RSD 117.5799
Најновије вести