ОДРЖАНА СВЕЧАНА СЕДНИЦА МАТИЦЕ СРПСКЕ Светионик за читаво наше друштво (ФОТО)

Свечана седница Матице српске, одржана вечерас у нашем најстаријем књижевном, културном и научном друштву, била је већма посвећена Летопису Матице српске, најстаријем књижевном часопису на свету дугог континуирананог трајања, који излази од 1824. године и у основи није мењао своје концепцијско опредељење.
m
Фото: Dnevnik (M. Stajić)

Била је то прилика и за подсећање на све досадашње главне уреднике часописа, почевши од Георгија Магарашевића, који је утемељио низ постулата којима се и данас Матица и њен Летопис воде, попут указивања на значај енциклопедистике.

Летопис је саборно место српске културе, важно за очување нашег идентитеа, указао је, између осталог, председник Матице српске проф. др Драган Станић.

Потпредседница Владе Србије и министарка културе Маја Гојковић, и као специјални изасланик председник Републике, честитала је на Сретењском ордену првог степена, којим је одликован Летопис Матице српске за драгоцено функционисање у српској култури у протекла два века.

Фото: Dnevnik (M. Stajić)

Она се истовремено захвалила и на позиву да се прикључи Почасном одбору за обележавање 200. годишњице Летописа, оцењујћи да је овај дуговеки часопис од оснивања 1824. чврст темељ наше књижевности и културе уопште.

Матица српска и њен Летопис су значајно утицали на афирмацију писане речи, која је одиграла кључну улогу у опстанку нашег народа и државе. Матица нас учи да чувамо своје и оно што су нам преци оставили. И не само да Матица чувају и негује нашу прошлост, него вредноте преноси и новим генерацијама, поручила је Маја Гојковић, уз нспомену да „Матица и њен Летопис јесу и остају упориште највиших вредности и светионик за читаво друштво".

Фото: Dnevnik (M. Stajić)

У оквиру Свечане седнице Матице српске уручена је и Змајева награда за поезију у 2023. новосадском поети др Зорану Ђерићу, и то за песничку збирку "Азбучне молитве".

Како је у слову о награђеном навео члан жирија Селимир Радуловић, књига "Азбучне молитве" плод је ауторовог рада током минулих тридесет и три године.

„Азбучне молитве“ је најумесније одредити као срећну амалгамацију различних поетско-поетичких техника – од, једно време, свеподразумевајуће поетике постмодернизма, до тихе и уритмљене класичне лирске инкантације, од наглашене цитатности, до усаглашене линије певања и мишљења, по мери угледних српских и европских песника, од буке и беса савремених мерача чула, до пружања гласа против расточивог и криводушног карактера, навео је Радуловић.

Свечаној седници су присуствовали и владика бачки Иринеј, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, представници покрајинске администрације и града Новог Сада, те бројни чланови Матице српске.

М. Стајић

EUR/RSD 117.1277
Најновије вести